Učitelj
74
. Огледи за предавање о ваздуху.
Нећемо јер је то сваком наставнику врло добро познато, већ хоћемо да изнесемо читав низ простих огледа, што се могу учинити ради објашњења ваздушних особина. Све ове огледе може свако учинити справицама, које ће сам удесити а при том га тако рећи неће ништа коштати, до једино мало труда. Ево тих простих огледа.
Т
1. Спустимо мању празну изврнуту чашу у другу већу чашу с.водом, па ћемо видети, да вода не улази у мању чашу, ма да је празна,
2. Набушимо запушач од плуте с једне стране, и утуримо у ту рупицу зрнце олова или каменчић. С друге стране запушача залепимо воштану свећицу, и запаливши свећицу, спустимо да запушач са свећицом плива по води у великој чаши. Поклопимо запутач и свећицу мањом празном чашом, и загњуримо је са свим у воду. Видимо, да свећица неко време гори под чашом у води. Кад се свећица угаси, вода се у чаши мало попне, то јест у мању чашу. (Без оних зрнаца оздо на запушачу изврнуо би се запушач, и свећица би пала у воду)
3. Узмимо стакло од лампе, поклопимо га тврдо дланом (или запушимо добро запушачем плутиним, који је омазан дојем) на ужем крају, и спустимо други крај у воду, која је у дубокој чаши. Вода неће улазити у стакло као и горе код чаше, но ако длан дигнемо (или, ако је запушач, извадимо), вода ће се попети изнутра, у стаклу, у чаши ће се спустити, и тако ће се изједначити. Можемо овај оглед поновити, ставивши свећицу на пловцу као и у пређашњем огледу. Свећица ће горети у стаклету у сред воде.
4. Узмимо ма какво стакло с узаним грдићем, потуримо га под дебео млаз воде, и вода неће моћи улазити, а кад стакло нагнемо и удесимо, да млаз воде
говорити о важности огледа, |
не затвара цео грлић вода ће улазити,и флаша се неће загрцавати.
5. Узмимо ма какав левак или ма какву цев (н. п. од бзове), на.крају утуримо парче воска да се отвор са свим тврдо запуши. Пробушимо восак иглом плетићом, и доле зашиљимо восак око игле. Узмимо празну Флашу и запушач, који добро затвара ту флашу, по што се напред“ овај запушач притискивањем на столу помоћу каквог дрвета умекша. Прожежимо чиме (н. 1. ексером) запушач толико, да ова цев или левак пролази кроз ту рупицу. Утуримо запушач с левком или цеви у Флашу, и свуда добро залепимо воском овај запушач. Сипајмо воду у левак или цев. Изпочетка ће вода мало тећи у Флашу, за тим ће капати, и са свим престати (само ако је запушач добро заптивен).
Шта хоћемо да покажемо или објаснимо овим огледима
Што вода не улази у изврнуту празну чашу, или у стакло с лампе које је озго затворено, значи да има нешто унутра, што не да води да уђе. Чаша није празна, у њој је ваздух, који неда води ући, док год он не изађе. Ми можемо и осетити, како вадух пири из стакла, кад га горе отворимо, и кад оздо улази вода, те горе мора ваздух излазити. Што свећа гори под чашом или у стаклу у среди воде, објашњава нам како се људи у гњурачком звону спуштају на дно морско и тамо траже бисерне шкољке, мерџане, спужве (сунђере) и 1. Д.
Што вода не улази кроз узан грлић од флаше, с тога је, што ваздух нема места да изађе; а кад се тако удеси да вода не затвара сав грлић, онда ваздух може излазити и уступити место води.
Што вода не улази кроз левак такођер је стога што ваздух не може од воде да, изађе. Што испочетка мало капље, с тога је што вода притискује на ваздух у флаши и мало га, сабира.
Ова, особина што не може вода да улази
са СИА.