Učitelj

рде је ваздух, док овај не изађе, зове се непробојност. |

1. Наспимо пуну чашу воде, поклопимо је листићем хартије и по овој положимо длан или дашчицу, па изврнимо чашу: Хартија неће отпасти, нити ће се вода из чаше пролити.

д. Ако ову чашу с хартацом спустимо у плитицу (тањир) с водом тако, да чаша само мало уђе у воду; и кад хартију извучемо., вода неће истећи.

8. Напунимо флашу водом, да се прелива преко грлића, поклопимо је прстом, плочицом или запушачем, и изврнимо у чашу или ма какав суд с водом тако, да само отвор од грлића уђе под воду; па сад отворимо Флашу и вода неће истицати, ма како да је флаша пространа и висока

4. Удесимо помоћу воска, да је узан отвор на цеви од натеге, или ма каквој цеви. Загњуримо је у воду, и то што вода

· уђе у цев, затворите горе прстом, и из-

| вадимо из воде. Вода неће тећи док год

| прст не дигнемо

Што се вода не проспе из чаше, што је поклопљена хартијом и изврнута, с тога је, што ваздух пристискује на хартију, и држи воду у изврнутој чаши. Хартија само чува, да ваздух не улази у чашу.

Што вода из чаше или Флаше не излази у суд, с тога је, што ваздух притискује на воду у суду, а ова вода притискује на ону воду, што је у чаши или флаши, те јој не да изаћи. Флаша би могла бити и десет метара дугачка, па опет не би вода истекла.

Што вода не излази из оне натеге или цеви, с тога је, што ваздух оздо притискује на узани отвор.

Ова особина код ваздуха што притискује на воду — а и на све ствари на земљи —, вове се ваздушни притисак. Овај притисак опет долази од тежине самог ваздуха.

(НАСТАВИЋБ ОБ)

С ТА К ТО.

Разговором овим о стаклету, ја нисам накан да изведемо овде потпуно предавање;, но сам само рад, да обратим пажњу оних којих се тиче: 1. на што треба пазити при предавању о неком предмету, како разговор отпочети, водити и довршити; 2. како све оно, што је једно другом бдиже и сродније у свезу, а цео говору једну целину довести; и 8., свратити пажњу и на то; колико појма треба да има, и колико треба са предметом да је упознат учитељ, о коме хоће да. говори.

Кад хоћемо рецимо да говоримо о стаклету, треба да су нам не само познате ствари које су од стаклета, и да их побројимо: но морамо показати, и бару неколико и објаснити, како се те ствари и нашто употребљују, за што служе, од какве су користи, било за појединце; било

за угодности и т. д. У разговор може ући опис позајмљен из живота раденика и мајстора, из кабинета научара, из лабораторије апотекара, из свакидањег домаћег живота и т. д. Може се што рећи о значају астрономских, оптичких, и других инштрумената; што о коморама; 0 кратковидости, о домаћој употреби стакла о природњацима и т. д. Може се поменути што год о живопису по стаклету, о стакленим баштама, о стакленој хармонији, о богатству Сидона и Венеције, коме су те вароши много обвезане због особито развијене у њима стакларске радње. Из свега се ето види, о какој се множини разних предмета може говорити.

Па од куда и како сад да отпочнемо разтоворг — Људи има доста, који слабо познају разноврсну корист, коју од ста-

за цело људство, а казати ако служе и кдета имамо, те га због тога и не цене