Učitelj

- 408

жије, јаче оне надвлалају остале слабије, па иди их са свим угуше (не баш апсодутно) или неки мали трагови остану. Тако ће бити и с овом приповетком. Деца, која читају ову приповетку страх ће им угушитивољу за играњем. Ако су ноле осетљива, она ће се уплашити од игре; а кад се узме у обзир да су игре у, дечијег живота, онда је то по васинтање убитачно. То је оно где ће упливом једних престава бити угушене друге. Много би боље било аи већег би ефекта (дејства) приповетка учинила, да мали „Трубач« није умро, но да је због своје несмотрености и непажње мало пропатие, али и оздравио и сам он онда испричао својим друговима муке и болове, које је претрпео од оне кувуте. Овим би се начином; с једне стране деца упућивала, на већу пажљивост; с друге стране млади читаоци би били радосни усљед овдрав-

љења малог трубача и дељ би била пого-

_ђена.

Ове две приповетке поред свих мана опет би могле поднети, али у „Српчету“ има и чудеса. Приповетка (или како је названа — бајка -) „Чини добро не кај се“ једно је чудо. Ево шта се у њој приповеда: седела је мала Славка у соби поред болесне матере, у том чује да пишти (а зар не зуји) мува, погледа, кад оно паук ухватио муву у своју мрежу и хоће да је исиса, опа брже боље отме је од паука, пи гле сад на једанпут од муве створи се девојка и пита Славку: шта желиш» Она одговори: ла ми мати 08драви. Девојка (која је била муза) рече јој да ће оздравити, Творибус, творибус, у муву претворибус (ово је врло појмљиво за лецу!). И Славка се претвори у мувун полети мајци на образ и она одмах 08драви; (ово је нов начин лечења) затим падне на патос и претвори се опет у Славку. И с овим је свршена приповетка.

Четврта причица (анекдотица) је „Чудновати смех.“ Ту се прича како је неки Филимон имао у соби котарицу смокава. Но не лези враже, увуче се магарац у собу и поједе све смокве. Филимон кад

то види заповеди слузи, да магарцу да и једну чашу вина и кад је то казао тако се је јако насмејао да је с места мртав пао.

Обе ове приповетке од једног су писца, но каква је једна таква је и друга. У њима се износе чудеса и неистине; ствара се сујевјерје код деце, што је сасвим противно правилама педагогике. Износити неистине и чудеса младежи то је ни више ни мање него грех и то још какав грех. Износита деци оно што ни за одраслијег није значи теретити дечији ум накарадним појмовима. Ми смо мислили и мислили и дошли до тог закључка, да су обе ове приповетке ниписане или да смех подобав Филимону учине, или да лист пунији буде. На ове две приповетке дивно се може применити оно Стеријно:

О Филипе нек ти ништа у писању не смета

И књижевне ливаде потребују ђубрета. |__У причи „Трпљење“ прича се како је Шпартански законодавац Ликурго био и сувише трпељив и миран човек и зато се наводи пример како га је неки увредио, а Ликурго му зато опростио. Ова је прича добре само да је истинита, али није, јер Лисурго у својим законима сам вели: „само строга дисциплина даје добре људе“

Ово довде биле су приповетке, а сад да пређемо да видимо каква је стварна, поука у „Српчету“.

У чланку „Снег“ говори се како постај енег. Ово је запста један интересан тан појав, само да је као што треба израђен, али и сувише јеповршно изведен да ће може бити само тренутну, али не трајну корист учинити. Да је овај чланчић рађен по ењижици: „Причања лдециу школи“ од Ј. Миодратовића, куд и камо бољи би био, јер је ова ствар тамо тако дивно престављена да боље не може бити.

У чланку „Писма своме другу“ пише Владислав другу, о земљи, прича му о зими, објашњава зашто је негде лето, а негде зима, али је објашнење слабо испало. Стил пије прост п за децу разумљив, употребљава изразе деци непознате и т. д. Такав је и чланак „Ружа“ и пије нужно да га критикујемо.