Učitelj

којој се та погреба и појавила, док се не набави снага која ће то место попунити. Само у случају кад се који од учитеља моли за упражњено место, треба му дати; јер тиме школа у опште не губи, а учитељу се чини једна велика, услуга.

Премештај «по жељи општине» само је у томе случају уместан кад већина грађана ту жељу изјаве, а не само отштински суд; јер ми знамо, да се често дешава да и сам општински суд

није баш највернији преставник миш- | . | онај «ва казну» довољно неоправдан,

љења, свију грађана а ни већине. Према, томе, ту је нужно тражити уверења; да ли одиста већина грађана негодује према

учитељу или само два-три кмета, који састављају општински суд и престав-

· љају општину; па ако је оно прво онда

је и умесно и за школу корисније да се такав учитељ, који је изгубио важност у својој околини, уклони из тога места.

Према гледишту које ми заузимамо о премештајима, накнада за путни и селидбени трошак учитеља «по потреби», отпала би; јер ми смо напоменули, да је тај премештај «по потреби» као и

и по томе треба их са свим укинути.

(СВРШИЋЕ ОБ)

ЧОВЕК У УЧИТЕЉУ.

(НАСТАВАК)

Други је узрок по све неуређена, пошта по селима од стране куће или поштанског места. Нигде није предходно казано, како то да се вршт и који, већ је стављено у дужност власти да „узгред“ отправљају пошту. Наручена књига, часопис или испраћено писмо чекају „узгредну пошту.“ Нико неће да обраћа пажњу на потребу онога, коме долазе те ствари, који за њи плаћа, који жељно ишчекује какву нову вест, нов разговор. Па да јеи то само, већ већина ствари и пропада, јер за то нико не одговара. Даје ли се воља усамљенику тиме да прати напредав, развој у својој струци Може ли прост учитељ да се поправи 7 Он је остављен околини у којој живи и у којој је он најобразованији. Грађани, који сачижавају школењу општину, немају пра-

вилне, тачне појмове о користи школа, нити знају свој прави однос према школи. Учитељу је остало, ради напретка школиног, да ствара и разбуђује праве појмове и докавује потребу ствари које му требају за олакшицу при предавању. Сваки зна, који је био ма и годину дана у такој школи, колико има напора док до неких, ма и најмаљих потреба школских дође. Штету, која, од оклевања и неразумевања долази, трпи сам учитељ и он је једини увиђа, али нема помоћи да ју отклони.

Кад не би власти, које су први надзорници школа и учитеља, гледали, да им та установа буде по њиховом калупу и одговорала њиховој жељи, већ кад би знали праву истинску цељ школину у држави, а свој прави позив према школи и учитељу, онда би се сви ови