Učitelj

19

учитеља строго понаша у школи пред децом. Пада ли сва одговорност једино на строге учитеље '

Ко добро промисли о свима узроцима који опкољавају учитеља и који иду на руку строгом понашању учитељевом у школи, тај је заједно са нама тога убеђења, да дељ данашњих државних школа није да узвиси дух, развије племенита осећања и да што већма приближи школу животу онога народа у коме је и чија се деца 06разују, већ да ради свему томе на против. «Само је слобода наставе од највеће важности за добар успех, рекао је Рајх, а што се више не позвани мешају, тим су више и руке учитељеве везане да мање индивидуалишу и предају у духу истине и праве практике. Не треба оно што је добро савијати под ауторитет ни у голе Форме, противне стварности.» А чему ово води — свакоме је познато. Са овим да завршимо говор о строгом васпитачу, а сад да пређемо на учитеља као доброг пријатеља.

в). Човек који хоће да буде прави учитељ деци, што се с правом од свакога тражи, мора да влада не само знањем и познавањем закона по којима се дух и тело у деце развија, него треба да има и извесну способност материну, оцеву и да је с децом дете.

Свакоме је познато како мати поступа још од првога дана са својим дететом, кад ништа друго не зна но да плаче, осећа глад, жеђ и бол па до узраста. Она за све то време отклања од њега све опасности и незгоде, а кад се што и деси брзо му долази у помоћ и то са највећом трпељивошћу. Тако исто чини и прави учитељ. Он

помаже деци кад не могу своје ствари да окаче о школеки чивилук, да закопчају торбу, да се опашу ит. д., пази на промене у лицу и на покретање тела, јер зна да има стидљиве деде, особито у почетку, која не смеју да потраже дозволу да оду на поље; на бледило, руменило или лако дрхтање као прве знаке нераспозожења или слабости па их одмах пушта кући. Гледа да задобије ону материнску трпељивост и благо понашање њено према својој Деци кад их учи да ходају, кад им ствара представе и појмове о разним, најпре кућним а после даљим стварима, и кад их навикава говору јер зна да је ту најбоља школа за изучавање брижљивости и трпељивости тако важним и потребним особинама учитељу, који хоће природно да развија и дух и тело; ко противу ње иде, ради противу себе.

Дакле дужност је учигељева да буде у школи као брижљива мати.

Да би учитељ вршио свој посао са, већим интересом, а тиме утицао на бољи и сјајнији успех, потребно му је још да је свој деци као отац, Јер свако дете види у оду највећег кућњег старешину кога сви поштују и волеи сваки дан се о томе уверавају његовом бригом, понашањем, правичношћу при казнама, похвалама, опраштању, ит. д И учитељ мора да задобије код својих ђака поштовање, вољење, и оданбст. Да би га поштовали мора да их увери својим радом и понашањем да и он њи чува, саветује, праведно казни, похваљује, опрашта; да га воле и да су му одана мора да их ослободи како би се приближавала њему, као год и оцу, казујући му потребе, жеље, погрешке; мора да је благ, праведан и једнак како