Učitelj

158

и остали гасова смрадних и отровних,

локолима где он седи, па и на сокаку.

може да да телу онолико свежине и здра- | О њом иде увек и друго које шта. Сем

вља колико је потребно, и да му поврати оно што сте му ви узели док сте му вежбали само живце, и док сте му пунили само паметр — Ми ћемо само кратко рећи да не може, и да овако „вежбање тела“ може пре изазвати умор, и малаксалост, а никако опоравку и право телесно развијање.

Ја ћу и гимнастику и развијање или вежбање тела да назовем: здравље, у школи, и о томе ћу сад да говорим.

Ми сви ведимо да је здравље највеће богатство. Филозофски и педагошки свет зна, и вели, да је у здравоме телу и душа здрава. Па колико ми у истини пазимо на ово највеће благор Ако погледнемо у сељачке и варошке сиротињске кућен станове, видећемо пуно нечистоће и 6олести. Погледајте готово све мање и веће вароши, па ћете опет видети пуно прилика да нестане овога великога богатства. Погледајте и куће млоге и домаћи живот; и ту ћете наћи пуно непријатеља здрављу. Млоге н млоге канцеларије госпоцке претрпане су прашином. И сама црква, и школа, и касарна, препуне су прашине. Једном речи: прашина, је свуд где год човек ради, и она га прати по свима

| | | |

тога и сама подела рада у данашњем друштву не иде никаке у прилог здрављу.

Што је прашина и нечистоћа по сеоским кућама, томе се прво не можемо чуднти кад помислимо колико других послова има тај свет и на ком је ступњу образовања, а друго, то још није тако велико вло, јер њега са свих страна, окружује цела чиста природа са свима својим благодатним чистим ваздухом, водом, зеленилом, шумом, ит. д. па му она сама надокнађује оно, што он губи у кући. Што је прашина по канцеларијама, црквама, касарнама, кафанама, и т.д. и то није велико зло, јер се ту баве већином само одрасли људи, чији је организам одрастао и очвршћао, а већином семало и баве. Што је прашина и нечистоћа по неким, н рецимо и млогим, кућама, тоје на сваки начин зло, али чини се да још није тако велико; веће је зло, што су млоги сами станови по своме створу и месту шкодљиви за здравље. Али највеће је зло, што је она у школи, и што су оне још таке, да ни најмање не одговарају захтевима за здравље.

(СВРШИЋЕ ОСЕ)

БЕЛЕШКЕ

(Старост рода људског у Америциј. Америку често називаху новим делом света, но да је то неправедно, показује палеонтологија, која уме да прича о читавим редовима терцијелних прастаринских Ф0рама копитара, сурлаша и дебелокожара, као и о динозаурима перијоде креде. Пан у американским остацима пропалог живота, показује се онај глгански полет, који је често задивио духове „старог света“ с оне стране океана. Пре кратког времена држао је професор Фогт у паришком ан-

трополошком друштву предавање, о ис- |

копима швајцарског испитача Рот — а, који се 15 год. бавио у Панпасу од Ла Плата. И базелски професор апатомије Јулије Колман чини пажљивим у априлској свесце „немачког Реви-а“, да су подаци Ротовог испитавања за историју и старост рода људског у Америци од велике важности. Њудски остаци, које је Роти у исто време и Амегино нашао поред остатака, препотопских животиња, показују најеигурније, да је на америчком континенту врло рано, још за време Дилувијума било људског живота. У Кадифорнији нашао

виса рам и јј. аца а

У