Učitelj

228

између њих тек сачињавају целину, или, да се јасније изразим, није само нужно видети најпре да кресне палидрвце да се принесе свећи и она да букне, но ваља знати да мора постојати извесна узајамност која их веже а та је: загрејани восак или лој или Стеарин који се преобраћа у пару, и изазове узајамним молекиларним кретањем Хемијски афинитет са, кисеон. из ваздуха.

Ово је у врло кратким цртама моје мишљење о слагању развића наука са класификацијом наука.

Према реченом да доведемо у свезу начело које је истакао крититар и ставља га као основу за сваки наставни план Оно гласи: Човек прибирл разноврсна знања у исто време, даље, доведимо у свезу још и са оним што сам у моме чланку казао о дечаку са каквим појмовима улази у школу (где сам неке и имеповао којој науци припадају) а које од тих појмова може школа пре да изфабрикује као научне (в. стр. 151 и 152, 159 и 160). Ја не могу а да се не зачудим како није могао увидети, да је онај ред наука који сам представио да се уче по разредима, оправдан и основан на класификацији наука, н даље како није хтео да увиди гле сам се изразио и како ваља у разрим ступњима наставе обучавати ђачку омладину уосновним, средњим и вишим гимназвјама, неодступајући у главном од истављене класиикације наука, нарочито у нижоји вишој гимназији. Начело, да човек прибира у нето време разноврена знања као основа за сваки наставни план, било би само један неразговетан и мутан основни појам, а ја опет сматрам да је нелогично одступати од једне јасне велике и корисне мисли, као што је класифик. наука, па заменути са једном тавном и неодређелом, која једва да може у основној школи имати неке важпости и то у првим разредима основне школе.

Остала су још два три пребацаја. од

стране кротичареве. Да и на њих одговорим. Он вели: Уједињење наука не значи ставити их у узајмни зависан положај, већ свођење појава материје на неколико ошштих принципа заједничких свима 06лицима материје, дакле свима појединим наукама које се тим облицима занимају.

Поводом ове ствари ја сам казао овако; (стр. 148, 149). .. Ако дакле узмемо сваки општи део науке од ових девет и ставимо редом као што је означен онда се из овога даје видети јединство природних и друштвених појава: |) да претходна тумачи узастопну; даље ако свану општост узмемо као јединицу (целину) онда отштост (генерализација) која се склапа из тих јединица представља заједницу — уједињење, општи извор (погрешно је штамаано у чланку реч: чвор) свију наука. Што значи исто само другим речима исказата мисао критичарева, са додатком да права класиф. наука има два значења: Формално и стварно. Формално, због лотичког реда и економасања умне снаге т. ј у томе смислу да претходна тумачи узастопну и у томе је она практична и употребљива за наставни план. Стварно, што упућује на општи извор појава, биле оне ма у којој области науке.

Пребацај на дефиницију науке пе примам док ми се не растумачи шта значи постанак и даљи развитак дотичног тредмета. Могао бих о овоме рећи неколико речи али ми није у вољи да тумачим туђе мисли.

Да одговорим само још на једну примедбу па да завршим, Критичар замера што сам душевно развиће поделио на три мене. 1) памћење 2) критичка оцена 9) логичка веза путем индукције и дедукције. Иставља своју поделу 1) нажи ступањ: посматрање и памћење 2) виши:

поређење и класиФиковање предмета.

Поделу коју сам изнео сматрам да је тачна ако се хоћеју постављати апстрактни закони душевног развитка. Јер џамћење, критичка оцена акта и логичка веза путем индукције и дедукције у самој ствари тако су међу собом испреплетани и симултано (исто времено) постоје, да их је само мо-