Učitelj

288

издигне ону дашчицу горе. Дашчица искочи горе и плива поврх воде Они са лађе виде то и одмах је довате и прочитају. Ако им они из звопа јаве да су се уморили, да не могу више, они одма вуку звоно горе. Тако исто, ако би спустили случајно звоно на неко место, где нема сунђера. Они оздо јаве то, а ови горе извуку звоно горе, помере се се лађом на друго место, па опет звоно спусте Ето тако се вади сунђер из мора.

Пропитивање ....

Сунђер, кад се извади из мора, није

баш овакав. Он је све балав, а у рупи- |

пама има песка, каменчића и малих п|жића. Зато мора, кад се извади, прво да се испере од оних бала и песка, па после да се продаје.

То све причају они, који ваде сунђер. А знате ли шта још они взлер — Они веле да је сунђер животиња !... Јест истина жива ствар. Кад га они гњурачи увате, па оће да откину од камена, он мрда, стеже се, шири се. као хтео би да се брани, да се отме. Али не може да се отме од човекове руке, а не може ни да бега, јер он, и ако је жив, опет никуд се не креће са свог камена, на коме расти. Мали сунђер на ком камену почне да расте. на томе и остари, а пе помакне се даље, и ако је жив.

Кад је сунђер жив, кад расти, — мора бити да се нечим и рани. И он се истина рани и то ситним боубицама и црвићима, којих у мору доста има. Али, кад он не може да иде ин да вата бубице и црвиће, то мора други да му донесе рану, или мора некако рана сама да му дође. Тако и јесте. У води има пуно бубица и црвића. Они миле и пливају тамо и овамо, па прођу и поред сунђера. Сунђер ћути; а отворио све рупице, па чека. Бубица, кад види рупице, мисли да су то онако неке шупљине у камену, па ајд унутра. Завуче се, да се сакрије и одмори. Али одатле више и не изађе. Чим бубица или црвић уђе у ове рупице, сунђер се одмах стегне и затвори бубицу. Бубица ту после липше, а сувађер је сву исише. И то му је рана

Ето тако се сунђер рани.

Он је животиња и ако не готово баш ништа не личи на животињу. Он нема главу, врат, очи, ноге и др. као остале животиње. Ово, што видите њему је све. Ове рупице и ови танки кончићи, што су овако густо испреплетани, то су му:и очи, и усга, и руке и ноге и црева и све. Ал оне бале, то му је ваљда као лекаква крв.

Пропитивање (прво овог одељка, па опда целог предавања).

ДЕ Њ

ВЕСТИ О РА А АРАОИ УДРУЖЕЊУ

Збор учитеља из Пожаревца и среза пожаревачког, изабрао је већином гласова за, | председника г. М. Шумкарца, учитеља ; 3 подпредседника, г. Саву Протића, учитеља и ђакона; за деловођу Душана Радовановића, учит. пожаревачког ; за помоћнике: Драгу Бачанин и г. Марка Недељковића.

Р. Г. Урош Благојевић и Петар Спиић, учитељи власотиначки приредили су "Фебруара ов. год. беседу са игранком у корист учитељског удружења и сиротних | ђака. Чист приход у 130 дин. поделиће се на пола,

бо на

О Зр д

па

7 за