Učitelj

ћи, некима су ситпије ове рупице, а некима веће. Који су мањи, они су обично млађи, а, већи, то су старији, па више порасли. На сваком сунђеру позпаје се лепо која му је страна била уз камеп. Ево и на овом школском се познаје. (Показати на сунђеру. Може се, акоу месту има, н узети из каквог дућана повише нових сунђера, па да се деци покаже све ово, а после их вратити трговцу).

Сунђер, дакле, расти у мору. Одатле га после људи ваде и продају. Е, али то вађење сунђера из мора, није баш тако лак посао. За тај посао прво се направи једно велико звоно. Људи га зову звоно и ако баш не личи на звоно. То је као велики четвртаст сандук, велики као нека собира, па доле мало шири, а горе ужи мало. Дна нема, а дно му је на оној страни, где је шири. И она четири дувара, са стране нису једнака. Један је мало краћи. Изнутра има свуд около «лупе приковане за дуварове. (Ако се има каква слика о овоме, ваља је овде показати, а може се оваково звоно направити и од артије). То они зову гњурачко звоно, зато. што као мало личи на звоно и што се са, њим људи гњурају у море. Оно је направљено од гвожђа (подебелог плеха), зато, да би у воду тонуло.

Са њим се сунђер види овако:

Повише људи седну на велику морску лађу, па ајд на море. На лађи понесу и сњурачко звоно. Кад дођу на оно место, где мисле да има сунђера, онда неколико људи седну на оне клупе у гњурачком звону и спреме се да иду у воду. Они други вежу гтњурачко звоно јаким ланцем и почну звоно да спуштају у море. Али тако, да она отворена страна суде окренута доле. Звоно јетешко и тоне у воду, а гњурци седе унутра на клупама. — Да ли може да уђе вода у звоно, па да их подави» — Што неможер — (Зато, што је звоно пуно ваздуха, па онај ваздух не да да вода уђе — Ово се може објаснити, ако се проста чаша изврнуто загњури у какав суд воде). Тако гњурди унутра седе и неће да се угуте, јер имају

237

доста ваздуха. Но ви сте чули (наравно ако су чули; а ако нису казати сад) да се ваздух квари и троши, ако се дуже дише све један, а не улази нов, чист. И они у звону, могли би да се угуше, ако не добивају тазе, чистог ваздуха. Зато они понесу по неколико мехова пуних ваздуха, па кад им ваздух у звону постане загушљив, онда тек по један отворе, А може и друкче. Неки опет узму једну дугачку, подебелу цев од гуме, па један крај провуку кроз горњу страну звона, а други стоји чак горе на лађи. Кроз ту цев они са лађе некаквом машином утерују тазе ваздуха у гњ. звоно.

Кад се звоно спусти на дно, онда они из звона поскачу у воду, да траже сунђер Ја рекох да је један дувар звона мало краћи, а то је за то, да се туда повлаче они гњурци. Гњурци изађу испод звона и траже око звона сунђер. Чим напипају кога на камену одмах га откинун закаче за каиш око појаса. После опет пнипају и траже Но они тако не могу дуго Оће да се угуше, треба им ваздуха да дишу. Зато они, чим виде да не могу више, одма беж пол звоно. Ту се одморе, дишу мало и оставе сунђер, па ајд опет у воду.

Пропитивање . ..

Кад накупе доста сунђера, или кад се већ уморе, или им нестане ваздуха или тако што — онда они озго са лађе извуку звоно горе. Е, али како ће онн горе да знају, кад се ови доле уморег Можда се ови доле угуше, а они да мисли да ови још трче и траже сунђер!.. То све они из звона јаве онима на лађи. Али како2 — Овако: Од лађе до гњ. звона, има пружен конопац и они из звона, ако оће да јаве што онима горе, они напишу некаквом мрспом бојом, коју не може вода ла спере, на једној дашчици оно, што оће да кажу, па ту дашчицу привежу за конопац, а они озго извуку конопац и прочитају. Неки не раде ни тако. Него само напишу на дашчици, па дашчицу провуку испод звона и пусте. Вода одмах