Učitelj

садашњи распоред једна велика сметња, правом достигнућу успеха у основној школи!! И баш никако не може да се увиди, да у садашњем распореду има и таквих предмета за поједине разреде, који не одговарају умном развитку деце у тим разредима, бар у оном размеру у коме се распоредом расписује. Место, да је ревизорима казато, да се увере, је су ли предавати предмети, који су прописани за основну школу, и ако сву предавани, како су предавани, њима се даје прилике, да могу кињити учитеље само ако буду одступили од програма, који је распоредом прописан па макар ако су они то учинили из врло озбиљних научних разлога. И још се баш у упутству изриком тврди да се могло за годину све свршити, што је распоредом прописано. Збиља, зар баш и оно, што је прописано из исторје, земљописа п рачуна у четвртом разреду 2 И још се хоће да се сврши све са разумевањем тако, да то све остане постојано знање дечије. „Тако је говорити, али је тешко творити.“ Тако вели народна пословица, а тако ин ми одговарамо на резновање упутства. Прелазимо остале тачке упутсва, које се могу више или мање одобрити, све до другога текста у петој тачци под 6. и в. На томе месту говори се о учитељима, који су преко године премештани, Ревизорима се препоручује, у тачци 6, да се учитељу не даје оцена без његовог пристанка, ако нема више од три месеца, како он у тој школи ради. У тачци в. препоручује се да се оцена забележи, па се оставља, право оном учитељу који је из те школе премештан, да се запита пристаје ли на оцену у школи у којој је до премештаја радио Упутсто је овим својим наређењем ишло на то, да колико толико заглади неправду учитељима, која им је премештајем учињена. Међу тим то је тако мала сатисфакција, да се не може ни казати, да се тиме макар колико исправља неправда, која им је учињена. Као бајаги није то јасно, да се ти људи већином премештело из добрих места у хрђава, и да они у својим новим школама

нису могли наћи ничега доброга. Дакле у новој школи нису нашли ничега доброга, а у старој, из које су премештени, нису могли довршити оно, шта су могли и како су хтели, и онда се нема куд, но натраг ни напред. Џо што је сасвим познато, да су учитељи, који су у последње време премештени, већином одлични, то нема сумње, да би они у свом раду и овај мах показали одличан успех, само ла нису премештени у невреме. СО тога о таким људима треба водити овбиљна рачуна, и поред једне неправде са премештајем не чинити им другу неправду са балешком, јер наше школе не изобилују са одличним учитељима. Уједно нека нам ова година елужи за поуку, да учзитеље не треба прамештати у течају школске године, те тиме доприносити штете и школи и учитељима. Ова, тачка, о којој смо сада говорили, веома у важна, и ми се надамо да ћемо је своје време добити извештаје, како су прошли они учитељи, који су у невреме, премештани и онда ћемо се вратити на ову ствар.

У упутству има још једна бесмислица, на коју ћемо да обратимо пажњу. Изасланицима се препоручује, да: прегледају дневнике рада. Чак се још и то вели, да ће се „одатле најбоље моћи уверити, шта је и како је од наставног материјала наставник прелазио.“ Кад се човек сети историје вођења тих дневника у основној школи, онда горње речи у упутству не може друкчије сматрати него као бесмислицу. Са свим је познато свим досадањим изасланицима да код одличних учитеља вису никада налазили те дневнике, нити су се по њима могли уверити о успеху код оних наставника, код којих су их налазили. Кад се још узме у обзир начин на који се ти дневници воде и кад се зна, да они у онакој званичној форми немају никакве критичке вредности, онда је излишне свако тражење тих дневника. Тим тражењем учиниће се само то, да ће они наставници, који не умеју оправдати невођење дневника, похитати да их на врат на носнапиш“ каоси до сад.