Učitelj

284 |

кивати; деца (већином од 12—14 година) нису у стању била да објасне узрок њихове склоности к једној или другој науци. Но ми ћемо прегледати одговоре на дрго питање, о извору занимања и мотивима овога извора. Од мушкараца је њих 2 од 100 изјавило, да код њих нема још никаве опредељене идеје, 6 од 100 изабрали су слободпа запимања (т. ј] желели су да буду доктор, хемичари, инжињери и свештеници), 28 од 100 хтели су да се занимају трговином, а 54 од 100 хтели су ла раде какав занат; 14 од 100 мислили ву да буду чиповници. Од девојчица, 4 од 100 мислиле су занимати се вештинама, 13 од 100 хтеле су да се занимају трговином, 10 од 100 хтеле су да буду учитељке 3 од 100 стоје у нерешљивости, 70 од 100. решиле су се да живе од рада својих руку. У броју последњих преовла= ђају будуће шваље. ан налази као веома, интересантно, да ови процентни односи одговарају потребама париске индустрије, као што се то види из недавно скупљених тачних података. По евој прилици родитељски пример највише упливаше на дечији избор, но ипак ми немамо узрока да ово прогласимо за догму; најпосле, сама деца, објашњавајући мотиве својих избора, не указују на овај пример, а да

сумњамо у искреност њихових одговора.

то никако не можемо.

Ето како будуће шваље објашњавају мотиве, којима се руководиле у избору. Једна девојчица објаснила је ово веома јасно: „овај је занат најпростији а даје највише добити.“ Друга мотивише свој избор тиме, „што ту ни од кога не зависи;“ већина изјављује, да се тим путем „брдо зарађују средства за живот.“ Једно сирото дете узвикнуло је из дубине своје душе: „Ах! како би ја хтела зарађивати новац!“ Ову исту жељу многе исказују у разним облицима: „Ја ћу млого да зарађујем, да би моје родитеље учинила срећним!“ „Мени је нужна брза зарада, јер

нас деце има млого!“ — Неке од девој-

чице у својим одговорима иду још даље и труде се да велику добит од шивења

објасне другим занимањима. Једна види овај узрок у томе, да „и богаташи и сиротиња мора да носи хаљине“ и лу се „без шваље не може никуд.“ Две девојчице примећавају „да је у садање време фавон скупљи од материје“ Било је и таквих девојчица, које су се упуштале у политичка резоновања: „не могу се тада бојати промене у владавини.“ Друге з1даху куле: „ју ћу се обогатити,“ „ја ћу имати лепу кућу,“ „ја ћу имати децу којима, ћу оставити имање.“ Мало је девојчица. чији се избор објашњава практичним и материјалним характером. Ево и таквих одговора: „и сама се одеваш и одеваш друге,“ „сама шијеш себи хаљине,“ „одеваш се по своме укусу,“ „свагда биваш одевена по моди.“ Једна девојчица представља себе као матер породице своје,

она хоће да буде шваља зато — „да би могла правити за се и за своју децу хаљине., Друге бирају ово занимање услед

своје лењости : „при овом занимању свагда.

се може седети,“ Друга исказује исту мисао но само у вишој оштроумној Форми: „ја хоћу да ми више раде руке но ноге,“ немају бољег и но нужности: “ја не могу добити бољега,“ „кад би мој отац дио жив ја би пошла другим путем,“ „ја сам пре волела музику, али сам одустала од ње.“ Друге су избрале шивење да би евршиле што пре школу: „Мене су заморили разреди,“ „за тај рад доста је оволико знања.“ — Нека објашњавају своју намеру и овако: „ја сам ово обећала и матери на њеној смртној постељи,“ „ја ћу радити за моју мајку, која је узета (болује од епилепсије); ја ћу јој читати књиге по историји и географији,“ „ја би могла шити хаљине сиротињи.“ У овој разноликости одговара ми видимо човечански живот у свој његовој прозаичности, пун реалних и матерпјалних интереса, што владају већином људи и који претешњавају и саму сироту дечицу, 5

После овога заната највише је деце

желело да се приме учитељства. Најоби-

Неке бирају ово занимање што

| чнији мотиви у овом случају то је —_