Učitelj

бом, онда стање духа, што ће се појавити услед родитељског незадовољства, не само што ће бити преграда ва доцнија грешења те врсте, већ ће донети и збиљске користи. Морално страдање, које се појављује услед привременог губитка љубљеног друга, потпуно замењује физичку казну, којој се обично трибегава, и исто онолико дејствује, ако не још више, јаче. Оплда, када се у једном случају развија страх и мржња, у другом се ствара симпатисање према родитељском огорчењу, искрено жаљење дечка: зашто да он буде узрок тог огорчења. и жеља да се погрешка заглади, како би се опет васпоставили другарски односи. Место

тога, да се узбуде егоистички осећаји,

који баш наводе на такве рђаве поступке, покрећу се човечанска осећања, тоја одвраћају од рђавог делања. На тај начин, дисциплина природниг последица примењива је како на ситна тако ч на круптија грешења ; п применом те методе не само да се обуздавају, већ се и искорењују све погрешке Једном речју, ствар је у томе, што жестоко поналпање изазива и с друге стране дурљивост и тврдоглавство, а благост ствара, благост. Деца, према којој се родитељи понашају не симпатички, и сама постају таква; потпуна љубав према њима изазива и код њих развитак истих осећања. У домаћој управи, као год и у државној, сурови деспотизам сам ствара већи део преступа; до“: мећутим блага и либерална управа уклања многе случаје раздора, и до тога ступња побољшава осећања, да умањава, чак и побуде за преступе. Давно је приметио Џон Лок: „Велика стро-

296

гост у кажњавању приноси мало вајде и много зла, у васпитању; ија мислим да доцније сваки увиђа да из деце, коју су највише кажњавали, најмање буде добрих људи“. У потврду тога мишљења може се привести Фаг, који је ту скоро обнародавао Рожер, капелан Пентонвиљске тамнице; факт се тај састоји у овоме: најчешће се и доцније повраћају у тамницу они малољетни преступници, који се понајвише подвргавају телесној казни. С друге стране, у казивању једне Француске госпође, кад које смо скоро у Паризу били, имамо ваљан пример о томе, како благо опхођење цељисходно упливише. Казујући како јој много неспокојства причињава, мали дечко, који је веома немиран и необуздан како код кућетакои у школи, она рече е се боји да неће имати другог срества зл поправку, већ да, дечка пошаље у Енглеску у школу, што је она с успехом већ опробала на свом старијем сину. Такав је и он био у разним паришким школама, никако се није могао поправити; у очајању она послуша савет да га пошаље у Инглеску, и када се је отуда вратио, био је толико мио, колико од пре непријатан. Ту очевидну промену она је приписивала инглеској релативно благој дисциплини. |

Пошто смо "зложили основне принципе, остаје нам још да прегледамо неколико правила, која су условљена принципима; ради краткоће, та ћемо правила изложити у облику савета.

Не тражите од дечка бог зна какво морално савршенство. У првим годинама живота свог, сваки цивилизован човек пролази фазе карактера, које се