Učitelj

где због немарљивости родитеља и старалаца, или због неких њихових шпе-

кулација (као по селима), само да би.

се дете „исписало“ из школе. За. раже

из гимназије прописане су доста, слроге |

казне због изостанка. У основној школи

има прописаних неких доста благих.

казни за родитеље. Али ове су казне само на хартији, јер их нико не извршује, па ма се колико пута учитељ жалио. Признајем, да је тешко пронаћи начин — према нашем имовном и задружном стању народном — којим би се постигло, да изостанака никако не буде. Али уверен сам, да има ничина, да се садањи изостанци могу бар уполовити, ако не и на још мању меру свести. Најбољи би начин био, уређење основ. школе, које би спремале за живот а не за Формалности којекакве. (О овоме се злу треба што пре побринути, јер није ни лепо, ни право, ни поштено, да недолажење деце утиче и на будућност учитељску.

Као четврта нерегулисана слвар у основној школи, јесте понављање разреда више година. У гимназији, а и другим школама, разред се може поновити само једанпут. У основној школи то вије регулисано. Може неки ђак учити разред две, три и више година. Дешава се — истина ређе да неки „идиот“ или „блесан“ Хоће да учи, а не ће да иде никуд на другу страну. Успех не може показати никад, какав је потребан по закону, а учитељ не сме да га не прими. Кад се у гимназији и др. школама констатује, да је неспособан онај ђак, који ни за две године не пакаже задовоља вајући успех, онда то треба применити

|и у основ. школи. Јер заиста онај ђак, који ни за две године не покаже до|бар успех, није за школу. Тим пре | треба ову децу упутити на другу стра| ну, што су она обично и лошег владања. | Сад је на реду, да прозборим коју | реч и о владању ученика и казнама | ва рђаво владање.

„Школа је огледало држава“ рекао | је један паметан човек. И јесте тако. | Кад у друштву сви људи ни су једна| ког владала, онда је Факт, да и у | школи ни су подједнаког владања, сва леда: Свуда, па и код нас, друштво | казни оне, који се не владају како | треба, ни то разним казнама, према | величини кривице. И школа мора тако : ради. Разуме се, да су деца много | | | | | | | | | | |

мањи грешници него људи, с тога су им и казне мање. Али кад упоредимо казне дечије у гимназији, са казнама деце у основ. школи, видимо неку неправичност. Тамо се деца могу за, извесне кривице искључити из школе за време или на свагда, а овде нема о томе ни спомена. Признајем, да је мно| то мање већих погрешака код мале | деце, нето код веће. Али опет има | случајева за које би требало неку де| цу бар за време искључити из школе. | Нор. нео дете редовно краде, тако | је научило. Сви савети, сви добри при| мери, све моралне приповеди не по| мажу ! Шта да се ради са њим Или: | удари ножем, каменом или дрветом дру| га на улици и осакати га. Шта са њим | оа Има још и горих примера, | које из пијетета на спрам школе нећу да спомињем!! Казна треба да је последица рђавог рада и владања, А кад су радње врло различне по каквоћи, онда треба и последице да буду раз-