Učitelj
опростите, што вас морим, али имајте |
стрпљења још мало. —
Један мој ђак ПГ раз. готово сваки |
дан и преи после подне задоцни за'/, па и '|,сата. После другог звона, кад ја већ уђем у школу, он дође. Љутио сам се на њега, али кад ми је казао узрок зашто тако увек одоцни, нисам се на њега љутио, али сам се ипак љутио. Не знам ни сам на кога, тек ми је било криво. Он није био крив. Ододни увек зато, што има пуно посла
877
код куће, Ја не могу да побрајам све,
али он ми пуно свог посла наприча. Од куће га не пуштају док не чукне и друго звоно, а док он дође у шк.и ја већ уђем. После школе чим оде кући опет ајд ово, ајд оно до другог звона по подне или до мрака.
Једном после подне не имађаше пропис. Кад га упитах зашто није написао рече ми, да није имао кад; чим је отишао вући после 11 сати, дали су му комад леба, и отерали да напасе козе док буде време за школу. Кад је напасао козе и дотеро их, нашли су му друга посла све до другог звона, па га онда пустили у школу.
_ Једном опет после подне на часу он дрема. Не знам шта предавах, беше занимљиво нешто, јер сва друга деда, пажљиво слушаху, али Младен дрема. Рекох му да стоји. Он се као мало расани. Али кад му рекох да седне, мало после, он опет задрема. Ја се наљутих, па му рекох љутито и јаче:
Ама шта је то Младенег Зар ти опет, Стој опет!
Он се трже из сна поплашено, устаде
и поцрвене, па обори главу стидљиво,
Шта је то Младене од тебе:
|
Он поћута, па ми кроз плач рече па и ја не би хтео, ама не могу. „Како не можеш 8.
—- Па устао сам рано, пре зоре су ме пробудили г. Ја се отимам г., ама. не могу.
Кад ми ово рече, мени се чисто сажали. Да ово дете млого ради, то сам знао, знао сам да просто целог дана, не стане, а кад ми још каза, да га буде пре зоре и да од ране зоре, до мрклога мрака, не стане, е то је много, заиста млого за дете од својих 18 — 13 година. И ја га питам зашто дрема! Потпуно му верујем да мора да дремз. Неиспавано, а. уморно, па мора. Бадава ти је предавање занимљиво и бадава ушињање да не дрема тело оће одмора.
Оно мора да рани пре зоре, да ради ваздан и мора да одоцни увек, јер га родитељи терају да ради и не пуштају та у школу, кад буде време. А зашто родитељи овако поступају са својим дететомћ — Да ли зато, што они не воле своје детеф — Не, но зато, што и они морају. Нема ко, да им помотне, па мора оно. А оно ако неће, недају му леба. — Ево примера и за то:
Једном бејах нешто у школи заборавио, па се вратих од кућеу шк. тако око пола 12 с. Око школе нема никога само мој ђак В. седи на басамацима. Зар ти В. још ниси отишао кући 2
= Ишао сам г.
Џа што си дошао тако рано %
Он хтеде као нешто да одговори, па оћута. Ја понових:
Што си тако рано дошао
— Отерала ме мајка од куће г.
А што те отерала