Učitelj

876

И не

сам све то гледао, као и да није тако. | Зими је долазио уредно. |

Још нешто о том мом ђаку.

Јуна месеца некако баш у четвртак пре подне за време одмора између часова, разговарах се нешто са децом у авлији. Спира и Михаило (моји ђаци) вазиваху ми како они умеју лепо да пецају рибу удицом. Казиваху ми и кад су колико напецали, па најпосле рекоше да ће и после подне да иду да пецају.

А где ћете да пецате% упитах ја.

— Иза Исара г. ') -

Ја сам и сам мислио да идем где год после подне да се прођем мало, па им рекох: Чини ми сен ја ћу ићи тамо после подне.

Они се обрадоваше, па повикаше у глас: Добро г. да идемо заједно.

Добро, рекох им ја.

А кад ћемо да идемо:

— Па ја би ишао пред вече, а кад ћете ви:

— И ми ћемо пред вече.

А где ћемо да се нађемо

— Код школе рече Мих. Јок немој, но ми ћемо да дођемо код твоје куће, рече Опира.

Добро. Ја ћу бити цело после подне код куће, па кад дођете, ми ћемо ићи.

После подне већ око 4 сата, ето их обоице. Спира чак и за мене спремио једну удицу, јер он уме сам да прави од чиоде. Ма да беше још врућина, ипак пођох, да им не кварим вољу.

На крај вароши баш поред пута беше једна мала кућица, ниска, неокречена и неограђена.

1) Брдо баш до вароши овде, поред кога тече екар Топлица, која и поред вароши тече.

|

„примера из школског

То је кућа Јована Јовановића Гг., рече Михаило.

Да зовнемо и њега и он реко да ће да иде, рече Спира и отрча да га зовне. О

Мало после врати се па вели; Неће Јован. -

А што је реко да оће, вели Мих.2%

— Па нема кад, вели Спира.

А шта ради Јован упитах ја.

— Меси проју г.

Како

— Џа меси проју, вели Спира.

Ама зар он:

7 О

Ца зар он уме“

— Уме г. Јутрос ми је дао једно парче леба, што је он меско, па леп лебац, вели Михаило.

Одосмо. Ја се замислих о овоме. Спира и Михаило ћеретаху час о овоме, час о ономе, запиткујући ме сваки час о које чему. — —

— Ето видите зашто овај ђак изостаје од школе. Њему је 18 година а ради сав кућни посо и мушки и женски; ради толико кућњег посла, колики је посао обичне домаћице. Боже мој, колико ли има госпа и госпођа „милостивних“ и свакојаких, које не раде ни десети део оволико кућњег посла, колико ради мој ђак!.. За њих је понижење да готове ручак, а за мог Јована није понижење и да готови ручак и вечеру и да меси леб и проју и да ради сав посао по кући, који је чисто посао женски у обичној кући!...

Ја сам вам довде испричао само два живота. Њих има пуно, али ја ћу да вам испричам само још два мања. Неће вам бити досадно, јел те, — Ако вам је досадно,

а ибис инњвок ка пави--2- 4