Učitelj
426
наше гимназије), а деца сељачка и занат-
лиска иду у хрђаве приватне школе, јер |
родитељи не допуштају, да се њиова деца уче заједно са сиротном децом, ма да нису у стању да плате за посећивање бтоштаг зећоојв... Груба сила с редњевековних сталежких предрасуда!...
До ХУГ ст. у Енглеској су биле само једне Оташтаг зећоој5 у којима су се морала обучавати и сиромашна геачка депа латинском језику. У ХУГ ст кад је почела да се шири реформадија, склопило се неколико приватних друштава. с цељу, да даду сиромашним људима знање религиско н у опште науку, сагласну с условима и потребама њиовог живота. 1699 год. сва та поједина друштва слила су се у једно велико друштво за ширење хришћанске науке (Басјеђу [јат ргатап ле сћмабап Кпозједге), које је до 1750 год. подигло у Енглеској пи Валесу 1600 основних школа (Рагјасћ зећооја за децу сиромашних радника) 17855 год образозовало се друштво, које је подигло, недељне школе. Алн обучавање у овим школама било је с почетка па за дуже време хрђаво 1810 г: Бел (Рт-ВеП), који је био мисионар у Ост-Индији, увођењем своје Мопнат-вузђеш-е (по којој старији и способнији ученик по инструкцијама учитељевим обучава одељења млађих ученика), побољшао је систему изучавања. Његова метода добила је опште одобравање, и у истој се години из поменутог друштва саставила знаменито „Мабопа! Зосјеђу Тот ртато пе Фће едисаНоп ој «ће роог 11 ће ртпејрјев ој «ће езђађНаћеа сћитећ,“ које је својим основним школама, само за децу англиканске цркве, уводило Моп ахзувђет. У то исто се време јавља Јосие Ланкастер са својом познатом системом узајамног обучавања, која није ништа друго до допуна Белове. По предлогу Ланкастра 06разовало се друго огромно друштво „Тће Вешјвећ апд [огејоп зећооја зосјеју,« такође за подизање основних школа ова за децу свију вероисповести. У знању два друштва до сада се налази готово све народно образовање у Енглеској.
|
1889 год. заузимањем лордова Брума ин Џ. Ровеља у министарству је установљено научно одељење (Сошптње ор соппеј оп едиса оп), и парламенат је одредио годишњи издатак 30.000 [. 56. на помоћ основним школама. 1840 и 50-те год, лорд Џ. Росељ непрестано је повећавао грдне награде и премије у парламенту о питању о основнем школама и упућивао на завод „Ртизвјап зузђеш.“Ма да је овај предлог био одбачен протестима поменутих друштава, јер они нису трпели никаква 38криља, опет је држава 1858 год. наредила годишње 668.878 1, 86. (преко 20,000.000 дин.) на побољшавање основних школа, а нарочито учитељских семинарија. и одредила је 86 иншпектора за надзиравање при обучавању ових школа, које њиову помоћ потребују. На негледећи на сва пожртвовања и пламтећиво учешће друштва и на велико помагање од стране државе, основне школе неби имале никакав утицај на побољшање морала и на образовање парода, да није у Енглеској у току данашњег столећа обраћена нарочита пажња на припремање учитеља
„До почетка нашег столећа ти су се учитељи налазили у најжалоснијем стању; узимани из сваке руље онп нису имали ни неопходног образовања, ни уметности задобити децу за школу и учинити им бављење у њој збиљски корисним. Задаћа, народног образовања, која је толико тешка и сложена у овима земљама, у Енглеској представља, услед особитих услова, још веће тешкоће, него ма где. Од прошлог века вародно газдинство узела је у Енглеској са свим нове и различне од првих времена облике — оно је прешло с нечувеном брзином из облика натуралног (природног) газдинства и развића инАустрије посредством заната, у нове Форме газдинства новчаног и развића Фабричве индустрије. Услед многих нових, открића која су дала енглеској индустрији толике нове силе, следовало је неопходно развиће већих индустријалних планова; преслица сељачка није могла конкурисати с | новим машинама и ако се још не покре-