Učitelj

служити за храну“ дакле у спора може бити само: каке се има вероватности или не, да ће се скоро пронаћи то „друго“ или како ће то друго припадати овој или оној врсти. Ето о томе се може водити спор; о томе дакле за шта се зна, да је проста хипотеза за коју се може мислити да ће више или мање користити науци, тиме, што свака хипотеза, даје извесан правад науци и тај правац води науку,

да пронађе истину и тиме да или ут- |

врди хипотезу или да је обори, — за шта се дакле зна, да је хитотеза, која још није ушла међ научни истине. Али пробајте што рећи н. пр. из наравствене Философије; пробајте рећи ма шта и ви нећете тако проћи. Наћи ће се доста људи, који ће противно баш суштини свога израза доказивати. Н. пр. реците ово: сиротиња рђаво уп· дивише на ум и срце човека, —- и појавиће се доста њих, који ће рећи «није истина; сиротиња изоштрава ум тиме, што принуђава човека, да тражи начине и срества, чиме ће отклонити сиротињу и још сиротиња сблагорођава наше срце тиме, што чини човека, трпељивим; што ствара у њему осећање саучешћа и т. д.“; пробајте пак рећи ово последње ипак ће се наћи још више њих, који ће да кажу; није истина, јер сиротиња одузимље човеку срества за умно развиће; одузимље му срества, која би му припомогла, да се у њему развије самостални карактер; сиротиња вуче човека, к томе, да није у стању наћи срество и разумети га, којим ће отклонити је, сиротиња је главни узрок несрећи, пороцима и иступима и умној сиротињи,“

Једном речи, ма шта казали из нарав- | осталој својој браћи и сестрама —

овоме |

|

ствене науке, наћи ће те човека који ће противно да тврди, као што пак многе људе, који се не слажу ни са вама ни са вашим противником ни међу

| собом, него сваки пма своје назоре и

то што се са његовим назорима слаже заступа као да је права истина и једина. Ето тако ћете проћи ако узмете што, да речете из историје из метафизике и т. Д.

Овакав положај ствари из историје, метафизике ит. д. дао је енглезима права, да оно разумеју под науком, а те исте и многе је људе покренуло, да држе да нам као такове: историја и у опште наравствене науке не могу дати ништа, у шта би ми могли веровати, аи не могу нам дати. Лепо! ајде да видимо. Господин или ма каква госпођа, из велике Фамилије дочепа се каког великог звања, онда тај господин или та госпођа ома се почне трудити да извлачи из сиротиње своје рођаке и другшим оком почне гледати на своју сироту фамилију: почне се дакле трудити, да им ма како поправи стање и Фамилија почне се купити око такови лица и често, или боље рећи свуда, та Фамилија у извесним предузећима или друштвима држи се и поноси се тим лицем. Шта више и многа господа и госпође, које таково лице нису хтела ни видети, док је било у јадном стању — дакле и та господа и госпође, ако су рад почну уважавати и мислити о том лицу и имати са њим посла. Ето исто таково стање излази и у науци,

кад се која наука од наука уздигне.

и обогати се доказима, једном речи уздигне се над осталим наукама. Данашњи богаташ у науци, који помаже