Učitelj

478

су на једном месту), винограла мало, кола | коња и Т. д., док наставник средњих шко"накнаду за ово, што немају настав. сред.

ла има у пет година својих 100 талира и више ништа, мора да живи где је скупоћа(2) не може ни да што посеје, ни што да пожње (2) Све му је за новац, и то скуша) новац на варошкој пијаци.“ Ово су све сопствене речи г. Живановића. (Просв. гласник св. 18, стр. 668 и 669. Ова година). Мени се чини, да оне нису баш истините, а то ћу и да докажем. Но непознат ми је узрок, који је натерао г. Живановића, да говори оно, што не постоји, и да даје још више материјала онима, који су говорили и говоре — а образ им не црвени —, да су учутељи добро награђени (и не треба им дати више).

Сад да пређем на ствар. Прва тачка навода (подвучена), из извешћа гр. Живаноновића, биће резултат мојих разлагања и доказа, за то сад и изостаје Да идем даље. Учитељи не добијају сваке четврте или пете године повишицу од 50 талира, него после четири и пет година, т. ј. кад зађу са радом у пету и шесту годину. Наставници сред. школа добијају пввишицу после 5 година — без икаквих услова -—: и то повишицу два пут већу. Кад се узме у рачун

· још и ово: да учитељ учи обично сразмерно више деце, и предаје у више разреда да ради пре подне 3, а по подне 2 часа без гимнастике — без одмене — да је одговоран за слаб успех, који није створен његовом кривицом — као што је и сам г. Кивановић лепо напоменуо — па кал се све ово упореди са оним, што раде наставници средњих школа (како уче мање и то одраслијих и спремнијих ђака; како раде мање часова, и како нису одговорни за успе ученика и ако је слаб), онда је јасно свакоме, ко хоће правилно и поштено да изводи закључке, да је рад учитељев много тежи, а повииица му је мања и условљена разним неприликама, које су већином ван моћи његових. Док наставник сред школа поуздано очекује повишицу од 100 талира шесте године, сиромах учитељ с великом бојазни рачуна у петој или шестој години на његових 50 талира.

Истина учитељи имају још стан-и огрев по сеоским школама, а по варошима неку

школа. Али кад се промисли о томе, какви су ти вајни станови (већином), и колико учитељи имају од њих штете у хигијенском потледу, као и: како се пате (учитељи) што су одвојени од друштва, од интелигенције од читаоница и библиотека, лекара и других потреба за живот, онда им се нема баш ни на овоме завидети. Па и они што добијају накнаду за стан и огрев, такве су среће — већином — да троше за станове и огрев више него што добијају! Г. Живановић баш ми може ово потпуно веровати ако још није уверен.

Да ли што да говорим и о богаству учитељском > Зар се за Бога г. Живановићу може поштеним начином — са малом учитељ. платицом — што стећи; Који су то тако богати учитељи На који су се начин оботатилир Дај Боже, да већина није дужна по 10, 20, 50 и више дуката, па ће бити цвеће. Али ја искрено исповелам, да незнам богатог учитеља, особито од млађих људи, који морају да се хране и одевају пристојно (а не само сувом пројом, расолом, паприком и пасуљом): и да носе кошуљу и гаће и опанке од одела да купују књиге и да издржавају своју породицу. Шта више ја незнам ни једнога, који није више или мање дужан. Зар нађосте убогу сиротињу учитеље, да их равнате са наставницима сред. школа, који истина нису баш млого одмакли са богаштином, али су опет доста бољи од учитеља А ако и нису (ва сад), требало би да јесу, нарочито у доцније време (судећи по плати). Мени се чини, да би само могли практиканти — а-у неколико и предавачи у последње време — да завиде учитељељима на њиховом стању. А сви остали чиновници боље су награђени од њих, па наравно и г. супленти.

Е сад да идемо даље. Да ли је то свеједно почети службу са 800 динара (или још и мање) и са 1250 или 1500 2 Разуме се да није. Исто тако није свеједно имати највећу плату после 55 година 2450 дин. и после 30 год. 5000 и више динара. Још

у | 5 | Е: | 4 3