Učitelj

468

осталих животиња. Ми ћемо по тој на- | кости уврстимо у ред једнокопитара,

ђеној кости тачно одредити да та животиња спада у фамилију сисара. Али ком баш реду сисара она припада можда ћемо погодити, а можда ћемо и погретити ако је уврстимо у ред мачака или коња; тек свакојако ми по тој кости тачно знамо, да та животиња није била ни птица, ни риба, ни љускар. Дакле ова нетачност наноси вреда науци. Али да ли ова погрешка у наџци има пи зле практичке последице # Да ли ће човештво због те једне погрешке у науци пострадати' Залста неће. Јер ако су стари још при слабом развитку природних наука погрешно рачунали кита рибом, а слепог мита птицом, то од овога није пострадао ни један човек. Но овака једна погрешка у наравственим наукама и у метафизици млогто је опаснија, јер би ту учањена погрешка имала хрђаве практичке последице. Од погрешке, која има онакав исти извор као што мало пре наведосмо код тачних наука, НЕ која произлази од незнања подвргнути предмет тачној анализи, остала би у метафизици и у наравственим наукама погрешна мишљења, која би нанела, људима млого више зла, него и колера, чума и у опште заразне болести. Пробајмо да то докажемо каквим примером. Узмимо нпр. да је нерад пријатан, |

а рад непријатан. Сад ако би ова хи-

да ће сваки човек да гледа да се свим могућим срествима обезбеди нерадом, гонећи друге да раде за њега. Из овога би заиста произашле веће несреће по друштво, него ако ми неку препотопеку животињу по каквој нађеној

место у ред дебелокожара. Из овога би произашле све врсте подјармљивања и грабежа, почињући од најгрубљег ропства, па до садашњих најневинијих облика тих истих појава. Да, све би те несреће снашле друштво у коме овлада она погрешна хипотеза, постављева у наравственим наукама. Јест, али ту хипотезу треба подврћи тачној анализи животног процеса и на ма ће се скинути њена лажна олећа. Пробајмо да из тачне анализе животног процеса пронађемо изводе за појам пријатности или задовољства.

Познато је да феномен пријатности или задовољства припада оном делу животног процеса, који се назива: осећање. Претпоставимо сад, да о овом дблу животног процеса посебице нема још тачних података, и промотримо, да ли је могуће ма шта закључити 0 њему из оних тачних знања што их је добила наука о хранењу, дисању и циркулацији крви. Ми знамо да свака, од ових појава јесте производ делателности небих делова нашег организма. Који делови дејствују при Фено-

"мепу дисања, храњења и циркулацији | крви, то ми зпамо; знамо још и како

они дејствују. Сад кад би почели да

| правимо изводе из ових података да

дознамо какви баш делови организма и кавим бат начином они дејствују

"при феномену пријатног осећања потеза овладала друштвом, појамно је |

можла би погрешили. Али ми нећемо погрешити ако речемо, да појаве 40вечијег живота условљава само делателност ма ког дела организма. Јер смо ми видели, да кад има делателности, то има и феномена, а кад нема

делателности, то нема ни феномена.