Učitelj

484

онај, који је насилнички притиснут, |је доиста најжалоснији несретник, а

коме устављају или збуњују развитак |

кад „ланце покида“ најопасније и нај-

његових моћи, који је ропски понижен шкодљивије чудовиште.»

5 | у телесном или душевном погледу, тај |

М. М. Протић.

Велика и мала таблица.

Свака наука у својему развићу прошла је кроз фазу борбе за свој опстанак, док напослетку неје извојевала признања на своје место. Тако је и са методима; они су исте те судбе. У колико се ови подударају с природним методом — архитипом свију метода у толико они имају више јемства за дуготрајнији живот. То је критеријум са којега се може сигурно прорећи њихова (метод.) будућност.

Метод наизустног учења завршио је свој живот; али, као ла је сунце његове славе још на границама, оно озарава вутиће нечијих умова, који би требали да су давно и давно с њиме раскрстили ... Што то — Слепо поклоништво везано је за оно, што се зове ограниченост. Једини је лек за ово

да човек у разматрању туђих идеја | буде над њима као неки лични кон_"ролор. То је јемство за саморадњу, а ова и јесте крајна циљ образовању, јер се само тако може добити знање, које ће постати, што но реч, човекова умна својина. Ко има бар и једне капљице целителне вере у спас биће

спасен — саморадом. —

Овим ретцима биће циљ да објасне: Шта је то „велика и мала таблица.“; њихову примену некад; како је неки узимају сад; Како треба да се схвати.

Почетак нашег основ. образовања, као и многи други почетак, прерптан је погрешкама. И ако смосемиу свему угледали на запад, опет плодови тога били су у толико оскудни, у к0лико наши пресађивачи културе нису били увиђавнији да тај цео рад прекроје, подесе за наше прилике. Наше првобитно школс. образовање обележено је учењем читања (словенског, за тим „словено-сербског,“ па српског), писања и нешто рачуњања. Са поступни развитком наше основ. наставе, развијала је се и настава из рачуна али веома слабо, управо тако да се озбиљнији покрет датира од пре де сетак година. Од почетка па све до најновије доби учење рачуњања може се свести на голо учење писменог рачунања, којем је основа „велика и ма. ла таблица.“ Управ то врене могло би се, према овом, назвати периодом „велике и мале тамлице,“ јер су оне условљавале рачунско знање. Ми се сви живо сећамо тог учења. Још у првом разреду, чим се научи писање цифара, прелазило се на писање бројева. Обим ових бројева захватао је и милијуне. Сећам се мог учитеља где је говорио да може исписати такс (циФрама) целу собу унаоколо па све то прочитати, Ми смо се том чудили ! „Рачунања из главе,“ „напаметног“ —