Učitelj
срцу. Ретко, али при свем том треба да зна сам творац — уметник, да или је се отправио на вечни пут (испитивање сила, које на њега утичу) или да то до њега и не допире. У сваком случају, таква осећања облагорођавају онога, у коме се она јављају. Шта више у том односу васпитавајући уметник дужан је навикнути се скромном
раду. Генији су вазда ретки, но њих је на педагошком земљишту, — на коме
је број трудбеника у срављењу са другим огранцима човечанског рада, врло велики — већи него што се мисли.
да мањим бројем генија предавача сљедује већи број даровитих предавача. Генији се односе према таленту, као год органска природна пластика према сазнавању стварања ирироде. Срећан је онај у кога има талента за усвојење себи тешке вештине — вештине васпитавање човечанства !
да талентима на земљишту педагошког рада, долазе таки, који немају особитих дарова да владају довољно умом. Но при повољним околностима и они могу донети користи. Они са чињавају већи део учитељског персонала. Они у главноме утичу на децу, коју васпитавају, навикама при настави, својим животом у средини васпитаника, примером и свесним испуњавањем евојих дужности. Без узвишеног ума, без љубави према човечанству, без правог "религиозног васпитања, они ништа не
могу урадити, већ малаксавају, Елону
и падају под теретом, који је ван домашаја њиове снаге, којом располажу. Али тамо где они честим и свесним својим одношењем према раду, заме-
њују недостајаће им дарове, могу у- |
551
радити на земљишту елементарног васпитавања ваше, него што могу урадити они, који су даровити али се не односе свесно ца своме раду.
Младића, који се часно и свесно не одаје своме раду, треба искључити из броја васпитача. Он је по томе неминовно несрећан човек. Напослетку има предавача, који немају дара зато, и који су у том погледу равни машини. Они уче друге ономе чему су сами богати — само речима. У бољем случају они одржавају унутрашњу дисциплину међу децом, но сваком иоле даровитијем детету учине школу не местом учења, већ местом мучења, с тога што таково дете осећа већу потребу у душевној храни, коју површним знањем и механички примљеним материјалом — није могуће задовољити. Обично таки учитељи — васпигачи — имају високо мишљење о своме раду. Они обично вам веле, да могу увек изложити све оно, што су прешли. А што то нема никакве вредности, то они не појимају, с тога што кад би то појимали они се не би таквом послу ни одавали. Свесрдне среће за њих нема каотод што нема ни свесрдне несреће,
Не може сваки бити таленат, но свестан може сваки. Нека сваки ради свесно по могућству, ако му — радећи свесно — не испадне за руком да много уради, ми ћемо га у томе сажаљевати, али уважење наше према њему неће се изменити. Само онај, који осећа да нема дара за прави рад и који ради несвесно, ради из сујете, славољубља и парадирања; тај нек не очекује од нас ништа друго, до оно што и заслужује а то је — презирање.
С руског превео
ДЈ
6 ни ње = _— па