Učitelj

| 552

Предлог закона о пензиј

Још прошле године — у срећније дане |

спремио је овај пројекта законски г. мини- | стар просвете и црквених послова, и хтео је да га поднесе Народној Скупштини на решавање. А да би овај предлог његов што потпунији и тачнији био, он је одредио нарочиту стручну комисију 27. Јула 1981 год, ПБр. 4647, којој је ставио у залатак, да овај пројекат прегледа и даму о њему поднесе своје примедбе. Комисија је извршила свој посао савесно и зналачки, с тога и јесте законски предлог — кога горе исписасмо наслов без мана (готово).

Рад г. министра просвете око овога предлога јесте за похвалу. Прво с тога, што је њиме хтео да регулише једно животно питање по породицу учитељеву — а и самог учитеља, — и по саму наставу. А друго с тога, што је коректно 'поступио са самим предлогом те га упутио на предлог и оцену нарочитој стручној комисији. Овим својим поступком показао је г. министар да за законе финанцијске природе није ни наллежан министар просвете, као човек, који се иекључиво бавио „нефинанцијским“ наукама! Била би велика срећа и добит за земљу, кад би се са свима законима овако поступало. Заиста, онда не би наши закони

· били непотпуни у оволикој мери у коликој

су сада, и не би их прости људи називали „кућом са двоје врата“ на која се може улазити и излазити по вољи (само ко је мало практичнији). Молимо за извинење читаопе, што је и мимо наше воље и мимо цељи овога чланка ушла и ова примедбица, како би добро било да постају закони код нас.

Сад нека нам је дозвољено, да проговоримо неколико речи о важности овог прелога законског. Само молимо читаоце да не. буду тесногруди, па да нам пребаце „материјалистичност“ или „жељу да добијемо авансмане“ или „да пређемо у бирократе“, као што је то изволела казати — пре неког времена — јавно свима учитељима, једна „умна величина“. Не, тамо ми не нагињемо и ако смо ради, да проговоримо којуио

и учитељских удовица

потреби и природности и важности овога, предлога законског.

Ако мало озбиљније погледамо око нас и проучимо пажљиво природне законе, уверићемо се, да се све индивидуе — јединке — старају за одржање свога живота, за свој опстанак, јер их на то гони закон „борбе за опстанак“. Од овог општег закона природног не оступа ни једна индивидуа у природи — и ако по некад изгледа и да оступа, — па наравно ни човек, ни учитељ. И учитељ мора да живи, а за живот му је потребна: храна, одело, стан, ваздух, вода итд. итд. Исто је то потребно и породици његовој о којој треба он да се стара. Дакле: учитељ, као и свака друга јединка, мора да се стара за потребе живота свога и своје породице, јер без животних услова или потреба нема ни живота, ни њему самоме, ни његовој породици. А кал се он брине о себи и својима, не ради ништа друго но извршује — као слабији оно, што му заповеда други много јачи (природа). Па је ли неприродно што учитељ мора да осигура себе и своју породицу, кад их држава није осигурала онако, као што је осигурала друге своје служитеље >

| Је ли дакле неприродно, што учитељ мора

да дели своју радну снагу на кућу и школу) кад је у оваким приликама као што је сад, Не, ни мало није неприродно, него је баш природно и умесно. Јер кад је свакоме драг опетанак, онда је наравно и учитељу.

Дакле: нико не може порећи потребу овога предлога прво с тога, што се њиме користе одавно и остали служитељи државни; а друго с тога, што би узаконењем истога добила не само породица учитељева, него и школа, јер би учитељ употребио ону своју снагу, коју би употребљавао на осигурање своје породице, на рад у школи и, на своје умно усавршавање.

Ми'мислимо да је због ових разлога Г. министар просвете и спремио овај предлог о пензијама учитељских породица, и мислио је да га поднесе народној скупштини на одобрење. Штета је велика само, што