Učitelj

У богомилској је теолођији владало основно гледиште, да има два. начела, једно добро и једно зло. Добро и зло божанство једнаки

су по сили и старини. Добро је божанство |

савршено, то једино биће, од кога није изашло ништа несавршено нити џролазно смртно; оно је творац небеског, невидљивог и савршеног света. Зло божанство, по хришћанској терминологији звано још „Сатана“ или ђаво, створило је све што је видљиво и телесно, дакле цео свет са свим, што је живо и без живота. Дакле у Богомила, бејаше Сатана творац света. Земља, његово дело, била је по њиховом мишљењу одређена да пропадне.

Дакле има два света: један невидљиви | настањен људима са надземном снагом, а други видљиви телесни; један свет божији а други Сатанин. Оштро се боре тело и дух, смрт, пролазност и вечност. Обе су противничке странке сједињене само у души човековој: она. је анђео, који је дошао с неба, и у тело се затворио, и који ће се после смрти тела повратити онамо, одакле је и дошао.

Грчки Богомили проповедаху да је Сатана , створивши своје небо и земљу, од земље створио Адама али га није могао оживети. Тада он посла своје посланике Богу, да му Бог пошље свој дух, па ће човек служити обоици. Милостиви Бог испуни жељу Сатанину, и човек оживе. Исто је тако и Ева била створена. Сатана са Евом изроди Кајина и Коломену, али тиме изгуби творачку силу, и од тада остаде само господар над светом. Алам роди Авеља, а Кајин га уби, и од овог се доба, почеше убиства. Сличне приче о постанку света, 0 једнакој сили доброг и злог бића, налазе се и у по неким словенским бајкама, које своје порекло воде од Богомилства.“.)

4) Познато је да су богоммили ширили своју науку разним. тако рећи у живот народни уплетеним бајкама, те су тако још више придобијали народ за се. Они су своју поуку мешали у те народне бајке и гатке које причајуо »тресавицама«, »нежитима«, чудесима, вештицама, злим и добрим духовима, једном речи о неким тајанственим над природним силама), те су ове у срп. народу тако омиљене, да су се и после пада богомилства још

Сотона је крив за пад човеков. По богомилској науци човек нема слободне воље. Сотона, је владао човечанством од почетка, па до краја старог завета; он је био оно биће, који је човечанству донео потоп, које је људе у Вавилону растурило, које је

– Содом раврушило. Због тога су Богомили

одбацивали и Мојсеја и пророке.

Спаситељ се само привидно појавио у облику човјечјег тела — јер све што је телесно, дело је Сатанино — и само је привидно умро на крсту, Када је васкресао, посрамио је Сатану и оковао га у ланце. Вративши се на небо, спаситељ је оставио своје тело у ваздуху. По богомилској науци Марија није била мати Христова, већ један анђео. Јован крститељ припалао је староме друштву и с тога је био проклет као „претеча цара великог сунца — антикриста !

Последица спасења је ослобођења душа. Пошто је Сотона душе оковао телом, тоће се оне ослободити и повратити на небо, ако се у телу покају. Како ће то људи извршити, учи их спаситељ. Својом је науком Христос израдио спасење, а та је наука она, коју је после себе оставио правовернима; али то никако нису „Тајне“, пошто су оне само церемоније, дакле телесни и сатански знаци.

Богомили се зваху, као што мало час напоменусмо, просто „Хришћанима“ и престављаху своју науку као једину праву и непокварену. Они исмејаваху православне јепископе, попове називаху гујама, монахе

и дан дањи задржале у народу, било као приче, било као песме. На тај су начин богомили у књи-

"жевности ударили другим путем, друкчијим од та-

дање срп. званичне књижевности; онп су се држали народних умотворина. Одтаквих народних умотворина, које су узели богомили јесу и ова: »Огњена Марија у паклу, — грешна удовица у павлу сестре светога Петра« У. Ођалб); иди приче: Идење богородице по мукама“, апокриФна житија светаца, св. Ђурђа и Игњата, и т. д. Од чисто богомилских радова књижевних имамо; разговор тројице светаца, —- 19 петака, — лажне молитве или приклдињања, — књиге астролошкеи претсказивачке : звездочатац, коледник, дуник. сановник, трепетник, громовних и многи други производи, који се по народу ири-

чају. Преводилац