Učitelj

“ Ми хе

Ето то је област зблогије. Али сада, у овом трепутку, задатак је мој да вам изложим и објасним метод, по коме ову науку треба изучавати. И кад би се ограничио на ове сувопарне дефиниције, које мало час чусте, онда би врло рђаво извршио свој задатак. С тога да оставимо на страну апстрактне одредбе. Да узмемо ма какав конкретни живи предмет, ма какву животињу — што обичнија, то боље — и да промотримо, на који ће нас начин примена обичне логике ка обичним Фактима одвести на послетку свима тим одељцима зблошке науке.

Преда мном је ево један морски рак. Ако га станем овако овлаш посматрати, то шта ће ми прво пасти у очи! Приметићу прво, да се овај оклоп рака састоји из шест засебних тврдих претенова, и седмог завршног дбла. Ако одвојим један од ових средњих претенова, н. пр. овај трећи, наћићу да он са своје доње стране има један пар прирастака, од којих се сваки састоји из једне цеви и два завршна дела, тако, да попречни пресек прстена можемо преставити себи у сасвим простом облику.

· Узев у руку четврти прстен, видим да је и он такве исте структуре ; пети и други прстен потпуно су такви исти; т. ј. у свакоме од тих делова оклопа видим исте делове, на име прстен и два прирастка, а у сваком прираству цев и два завршна дела. Ти саобразпи делови на техничком језику анатокије зову се „хомологички», или слични делови. Трећи је прстен хомологичан са петим, први прирастак са последњим, и т. д. И пошто се у сваком делу ок-

лопа исти делови налазе на истим местима, то и велимо, да су сви ти делови оклопа постројени по истом плану.

А сад да промотримо шести део овлопа. И он је сличан другима, али се нешто и разликује од њих Прстен је у суштини такав, као и код других делова оклопа, али прирасци на први поглед изгледају да су сасвим друкчији, а не као остали. Међутим разгледав их пажљиво, шта видимо Цев и два завршна дела сасвим су такви исти, као и они други, само је цев врло кратка и дебела, а завршни су делови веома широки и пљоснати, и

| један је од њих раздељен још на два

дела. И тако могу рећи, да је шести

сегмент оклопа раковог сличан другима по плану, али се у појединостима,

разликује од њих.

Први је сегмент по своме прстену сличан другима; и ма да се његови прирасци, простотом своје структуре, одликују од свију других, које смо већ размотрили, ипак се у њима лако могу разпознати делови који одговарају цеви и једноликом делењу прирастка код

осталих сегмената.

И тако дакле, оклоп се морског рака, састоји из реда сегмената, који су у суштини међ собом слични, ма да је код сваког од њих измењен у неколико план, општи свима. Али разматрајући предњи део његовог тела, с почетка — у првимах — не видим ништа друго, до тврд спољни штит, што се техничким језиком зове „сагарасе,“ који се напред завршује шиљком, на коме се на свакој страни налазе љубопитљиве и сложене очи. Иза ових,