Učitelj

Цељ се лекције пре свега састоји у томе, да пробуди пажњу и да изазове ентузијазам слушалаца; а то се, по мом мишљењу, понајбоље може достигнути усменим говором и личним упливом уваженог наставника, боље него ма којим другим начином. После тога читање лекција приноси двојаку вајду тиме, што упућује слушаоца на суштинске тачке предмета, а у исто га време гони да обрати своју пажњу на целокупан предмет и не само на оне његове делове, који узбуђују његову уобразиљу. И на послетку лекције су згодна прилика, да слушалац потражи да му се објасни оно што не разуме потпуно (што чешће долази, и — разуме се — мора долазити). Али ради тога, да би слушаоци што већу корист извукли од слушања лекција, потребне су многе предострожнасти.

Ја сам убеђен да лекција, најбоља, у погледу ораторском може бити веома лоша баш као лекција непрекидни ток речи вуче вас собом, не изазивајући ни најмању пажњу к смислу онога, што се говори; 'и ако пропустите и једну реч, или фразу, то сте изтубили тачан смисао тога места, и ДОК успете да се опоменете, оратор је већ прешао на какву другу ствар. Начин, кога сам се ја у последње време држао при читању лекција, састоји се у томе, што је суштића једне левције исказана у малом броју кратких поставака, које се прочитавају лагано и бележе од речи до речи; читање свахе поставке спроводи се слободним коментарисањем, развијањем, распрострањивањем и објашњавањем поставке, одговарањем на питања од стране слушалаца, и сликањем цртежа (где је

83

"мално храни,

то потребно), ма и грубих, ту пред очима слушалаца. При таком методу увек можете бити уверени, да. код ваших ученика има саморадње. Они не могу оставити аудиторију с пустом главом, ако их ви принудите да стављају примедбе и да бележе главне поставке; и тај би студент морао бити неприродно глуп и механичан, који би сам водио прибелешке, записивао тачно главне поставке, и опет се ниче-. му неби научио.

Какве су књиге мени потребне, да их читам % Ето питања, које слушаоци вазда управљају на наставника, мој је одговор на то питање обично био овакав: „никакве; водите брижљиво и што потпуније своје прибелдешке, старајте се да их потпуно појмите, дођите код мене да вам објасним оно, што не можете да разумете; друго вам не треба; ја неби био рад, да претоварите свој ум читањем још и других књига“. И састављен на тај начин курс лекција треба да служи толико материјала, колико може да преради ум студента ·за време, које је одређено томе курсу; наставник треба вазда, да има на уму, да. је његов посао да нора не да претовари ум. И у самој ствари ја мислим да слушатац, који је слушајући лекције навикао се да своју пажњу сцентрише на одређеном реду Факата, па ма и не усвојио потпуно сва та Факта, већ је самим тим учинио један значајан корак напред.

Али ма како да су ваљане лекције, и ма колико да је ошширан курс читања истих, опет су оне само допуна великом оруђу научног обучавања —

опиту, и опитним примерима. Ако се ж