Učitelj

112

ла лопов прво украде штогод, или учини какво хрђаво дело, па тек онда добије име: „лопов“; а ако је какав лењивад т. ј. ако неће да ради, ако лаже и т. д. – онда је неваљалац. Дај „приповедачу“ кажи ми, какво је лоповско дело учинио Милан, те га кмет Стева гони „чак“ (и ако је страна реч, да се послужим њом) капетану спровађа 2! .. Сигурно ћеш рећи зато: што је покрао „оне ствари“!..

— Они су — кажесе у приповетци, стајали заједно у судској апсани недељу дана и једнога дана нађу пандури разбијена, врата а Милана и Радомира нема нигде!

Хрђаво су их чували, видите!

У осмом одељку објашњава, како су Милан и Радомир по претњи Милановој, пробили затвор и утекди; бегали су-вели дуго и дуго, док нису дошли у ливаду у којој су их пре 7—8 дана ухватили. Ту се сакрију у сењак и пробаве цео дан. Другог вечера предложи Милан, да ударе на кмет Стевину кућу, јер сам -– вели Милан сигурно дознао (а од куда») да он т.ј. кмет Стева, није код куће!

— Садатек — у деветом одељку — настају неки изрази, да се човек чисто следи:

„Помрчина је већ увелико, бледи је месец зашао за облаке, света више нема да врви по селу; чује се само лавеж паса, итд.

А ја бих да сам на приповедачевом ме, сту (2) нешто громовито:

„Глуво је доба! (као сопо: „Јесење је доба“). Бледи се месец никако не указиваше! На пољу се чујаше само силно дување севернога ватра и ломњава старих и изумрлх дрвета, – па и сами пси као да су

се страшили од силнога тњева неба и тд, и друге крупне речи, — ја бих ето тако (2) кад би био приповедач! ..

Дакле, да послушамо приповедача :

„Помрчина је. ." а Милан и Радомир уђу крадимице у Стевину авлију (пси су се, знате, били „замајали:) мало затим пробију кућу; везују и муче жену Стевину и олнесу које у новцу, које у стварима скупоценим (у српском селу) око неких 20 дуката.

Све је то лепо исприповедано.

= У следећа три одељка описује њихово бегство; како су их ухватили у некој механи; како су их спровели суду а овај Милана на робију а Радомра ослободио ; како је Миланов отац кад је чуо да је овај на робији умро, Радомира узео под своје; како се доцније оженио и дивну дечицу изродио и како је после постао уважен човек; а,

У последњем одељку од осам врста, изводи (неку) моралну поуку и да ти 8 редова није написао, онда би се апсолутно могло рећи: у

Ништа 5 7. Не

= Ето! то је „приповетка са села“ која

се зове: Не дружи се са сваким, и коју је написао Дим. КА. Михајловић учитељ у Наупари !

Ова. „приповетка“ која је за свештенике — учитеље одраслих написана, нема, ни толико садржине, да би могла најосетљивије теразије. — покренути! . ~ 00.

— Ја само оволико рекох,а читаоцима, остављам на вољу, да према горњем а по своме нахођењу, оцене „приповетку са села“ и да му реку: „нека ти ништа Димитрије не смета у писању, и књижевне ливаде потребују ђубрета“. А | А

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ.

Приликом овогодишње прославе св. Са- ! Најдан Крстић 20 п. д. Димитрије Вељко-

ве 14 Јануара, доле именована лица изволела су обдаршти ову школу новцима, да се од њих сиротним ђацима набаве школске потребе. И то: :

Г. Љуб. Катић четовођа 6 дин. Димитрије Костантиновић 5. дин. Сава М. Петковић свећеник 2 дин. Аврам Николић 2 дин; Милоје Нагулић 1 дин. Димитрије Вујић 50. п. д. Михајло Спасић 1. дин. Милојко Илић 1 дин. Димитрије Антић 1. дин; Живан Томашевић 40 п. д. Илија Настић 40 п. д. Милош Обрадовић 50. п, д. Анта (Отевић 50 п. д. Стојко Милошевић 20 п, д.

вић 10 п. д. Аврам Дојић 20 п. д. Жика Козић 20 п д. госпођа Маца Љуб. Катића 1 дин. Илија Милојевић-Нагулић 2. дин Милојко М. Нагулић 1. дин, Михајло Лукић 2. дин, Михајло Бабић 1 динар.

С тога потписати изјављујемо овим путем дародавцима најсрдачнију захвалност са жељом : да се оваки добротвори у роду српском што већма “множе.

15 Јаунара 1883 год у Сталаћу. Старалац Учитељ основ. сталаћке школе

А. 0. Николић, Ал. Ј. Шоповић,

Одговорни уредник М. Велицки, учитељ,

КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА