Učitelj

188

ђено знање, које се лако схвата, тачно | у испитивању сличности добити ове ре-

репродуцира, вље пажњу.

У редовима могу се произвести најбило чулне или опште, појмови, било поједине или укупне преставе, било пресуде, једном речи сва знања, при којима су појединости сродне, или се у противном случају међу собом разликују.

Претпоставимо случај да у рачунању треба јасно извести колико је: 1%Х1, 2х1, 8жх1, #41, итд. То ћемо извршити с успехом, ако се пре тога послужимо сабирањем, као нижим ступњем рачунања. За то треба узети рачунаљку и на њој поступно изложити ове бројне односе :

ствара интерес и изази-

различитије преставе,

1+1+1=8. ; 1+1-+1-+1=4. итд. Ако ли је с овим задатак схваћен, онда треба прећи на извођење резул-

тата дојакошњег рада, и све у ред по-

Ј

ставити.

15 ЈЕ О | О Ре ОСТЕВА. 7 итд. до

10х 110.

Оваквим поступним радом добијамо ред престава, које се очитују „таблицом“.') Исто тако и азбука није ништа друго до ред једноструких престава слова. —

Или, ако је реч у геометрији о врстама триуглова, то ћемо при закључку

9) Види о том мој чл. „Вел. и мала таблица“ „Учитељ“ ва, бр. 81, 32.

зултате. Триуглови могу бити: 1. у односу на њихове стране:

а) равнострани,

6) равнокраки,

в) разнострани. 2. у односу на њихове углове:

а) правоугли,

6) тупоугли,

в) оштроугли.

У физици узајамно утичу узрок и дејство и отуда: ладноћа и лед, топлота и југовина, јак атмосферски притисак и пењање барометра, муња и гром — а то су редови престава са по два члана.

Ако ли је реч у српекој историји о устанку Срба и њиховим потоњим борбама с Турцима, то се може цео говор (у појединим лекцијама) скицирати у неколико важнијих момената, и тиме (на крају) извести овај ред престава :

10 1804. год.: Живот Срба пред устанак. — Х. Мустафа паша. —- Дахије. — Убијање знатнијих Срба. Кара- Борђе. — Орашачка ил. — итд.

2.) 1805. год.: Услед чега се развио судар са султаном. — Афис паша. Иванковац. — Вече после иванковачке битке. — итд.

СОврши ли се говор о једном округу, илити целој Србији, онда треба на послетку дато знање довести у ред, као:

1. Границе : (Природне и политичке). .

9. Планине: Ртањ, Бељаница, Бревовица, Црни врх, итд.

8. Реке: Сава, Дунав, Дрина, Морава, итд.

4. Климат.

5. Животиње.

6. Биље.

“. Минерали.

8. Становници. 9. Вароши итд.“)

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

1) Овде је у опште казато којим се путем даје ред престава, што у осталом зависи од тога, како ће се сам предмет обрађивати.

44) >