Učitelj

Управитељи у основној школи.

А

Новим законом за основне школе од ове године, добили смо управитеље. Да, ли су у самој ствари они потребни, или не, видеће се доцније из онога, колико они ураде и привреде школи. — Из побројаних у том закону дужности види се да су им оне двојаке. Унутарње, управне и надзорне, — и спољне посредне. И тако основна школа, која, чини један део државног организма, у коме су учитељи и ђаци, поверена је управи и надзору њихном, и ту су им одређене унутарње дужности. Спољна им је страна и дужност посредништво. међ вишом просветном влашћу и тим организмом — школом.

Избор и постављање лица за те управитеље, као што се зна, посљедица је особитот блатоволења од стране те највише просветне власти. Кад је задаћа државне власти, којој је народна просвета поверена, да она све оно, што је људство ма где добро и корисно у просвети добило, пронашло и усвојило, да то пренесе и прикалами на млади нараштај у својој земљи, па тиме поступно да развија и усавршава свој народ; — онда јој се не може ни порицати право, да она и те управнике бира, преко којих мисли да ће моћи све то остварити. И ако није бог зна како простран рад тих управитеља, и опет од избора њихног много зависи, те за то та највиша просветна власт и мора да добро познаје изабрано лице, не само са стране његове учености, обравовања и педагошких способности, но и са стране његовог карактера и умешно_Сти, како ће он бити кадар да појми

|

ту своју задаћу, у целом њеном обиму, и уколико ће моћи одржавати и подстицати животне снаге поверене му школе. Та власт мора знати, да ли он зна и разуме боље од својих другова све оно, што се у његовој школи предаје; има ли он о свему дубљи поглед, и јесу ли му основно позната сва. средства, која могу послужити за остварење, и има ли он ДОВОЉНО енергије и сталности за практичну примену тих средстава. И тек онда, ако је избор учињен на таквим основима, може и бити од њега неке користи. Само се по себи разуме, да све опће Форме које постоје у држави за народно обравовање, њему не само морају бити добро познате, но оне за њега морају још бити и не нарушни закон. Он сам, тражећи од ђака и својих другова тачност у свему, као прву моралну обавезу, разуме се мора бити пример те тачности у вршењу свију прописа закона.

Кад знамо, да од енергичног рада учитељевотг зависи напредак школин, др- | жим, да је прва и најпреча дужност тога управника, да он свим могућим средствима припомаже, да се међу његовим друговима — учитељима — утврди међусобна љубав и слога, те тако да буде и једнакост у раду. Он мора да придобије њихно поверење, ако је рад да на њих благодетно утиче. А то поверење он мора да заслужи и задобије, а то ће моћи бити онда, кад учитељи виде и увере се, да он свагда и свуда ради поштено и искрено, без таштине, подмуклости и користољубља, ако се могу ослонити и поуздати на то,