Učitelj

А

бораве робови но на калуђерску ћелију, где станује мрак; па их „воспитава“ „нашествијем светога духа“... Из рада прешло у речи. Са земље отишао на небо. Из отаџбине одлутао у Азију. Из садашњице у тавну прошлост. Место шетње по својој земљи, лута по свету, и рају и паклу. Из овога овде, у ону невидљиву помрчину онамо. Из јасности и светлости у загонетке и густи мрак. Из реалнога живота овога у безграничну неку маглуштину умну... А пошто је све то тешко и несварљиво за ону чилу и бистру памет малу, то им овај „воспитатељ“ дао неке повезане артије на којима је све то написано, па да то уче на памет. И ова весела чељад мала мора све то да учи на памет. Још ко не научи, он га бије. Ко му се не покорава, он га апси. Ко га не воли, он га казни... И у тој тамници невиности чују се непрестано само три гласа : један који псује и куне, други који плаче и лелече, а трећи који пљушти и маже...

Она велика чељад то и види и не види; ови сирочићи мали то добро осећају,- и сви им веле нек трпе... Но шта ће бити, кад сутра дан ова мала чељад заузме место оне велике Шта ће бити када од ове чељади стану зависити сви они послови што су их они велики вршили, а за које се она у овој калуђерској ћелији овако спремила" Шта ће бити, кад и ова деца имадну своју децу, и она се стану исто овако спремати ' Шта ће од породице те бити, ако јој се сва деца њена кров све даље будуће време стану тако спремати за борбу животну, борбу с природом, ако јој то „воспитаније“ и тако „наставленије“ постане тако да кажемо наследно % Ћуд

ће се дести кућа њина и отаџбина, кад се деца њена стану спремати за Азију и вавилонеке куле; — Она ће почети прво да сироти. За тим ће почети да гладује. Онда ће стати да се грабе око онога малога што је још остало. Онда ће настати мржња међусобна. Свађа и кавга непрестана, где сваки криви другога. Слоге „која кућу гради“ свемање. Општа веза: љубав и интерес што га један од другога имају, постаје све лабавија. Сасвим инстинктивно почеће да мрзе сви и ону будалу и његово _„просвештеније“. Глад и голотиња све већа. Најслабији и најнемоћнији ће помрети. Најјачи и најспособнији ће се

_разбећи. Оредина остаће још неко вре-

ме да животари, док се и она не распаднб. Заједница је пропала. Породица се утрла. (иле у њој и силе око ње упропастиле су је. Ове позитивне, оне негативне. Ове спољне нападале, оне унутарње нису кадре биле да им се нротиве и надјачају их, да се бране и одбране. Организам је морао да пропадне. %

(ва породица, то је један народ; ова кућа, то је његова држава; ова велика чељад, то су сви пунолетни грађани његови ; ова мала чељад, то је сва омладина његова ; а ова луда и њена, она калуђерска ћелија, то — већ знате ко је.

Шта је школа '

То је срце људско. То је најдубља суштина његова. То је она најсветија и најтајанственија тежња да се иде напред. То је највиши и највидљивији израв. оне чудне силе природне, што је натерала васеленску маглу да направи небеска тела, што је гурала неуређену груду материје да постане округла земља,

са свим својим шаренилом и величан- »