Učitelj

184

пштањем и природним развитком, јер то је обоје — у самој ствари — једно исто. И васпитање и природни развитак у суштини својој ништа друго није до прилагођавање извесним приликама. Па на што онда то двоје раздвајати једно од другог ' Дете се може само, по нужди, свикнути на лако одело, и може очвренути толико, да може комотно живети и у ладној Блими,; а можете га на свето навикнути ви сами, приучавајући га — поступно, методским путем — на све лакше и лакше одело, приучавајући га дакле на све ен климу. И у оном првом случају, ка се дете само, по нужди, А извесним приликама, извршио се природни развитак извесне врсте; у друтом је пак случају било и васпитања __ вештачког човечјег суделовања, да би прилагођење извесним приликама било што потпуније. Али у оба случаја суштина је процеса једна иста — прилагођавање овим или оним приликама.

Изгледа, да нам се — на основу свега, овога — с разлогом може ставити питање: па зашто онда ове две а прилагођавања двоште једно од другог ' Зар природни развитак није, у самој ствари, оно исто што и васпитање Г И зар васпитање, само по себи, није природни развитак ' И да ли ви, на послетву, можете увек тачно да одредите: докле је природни развитак, а где настаје неприродно развијање, 1. ј- васпитање ' Па зашто онда без нужде цепидлачите, зашто од једног појма градите два, међ којима је немогуће поставити тачну разлику '

Питања су бога ми баш таква, да ја, збиља, не знам шта да кажем. Противник се баш не шали. Покупијо све

најкрупније разлоге, па ме туче баш где треба. Туче ме тако, да ја просто не смем ни главу да дигнем. И право да речем — ја баш ништа не умем да кажем у своју одбрану. Али пошто би резил био, да просто умакнем с бојишта, не одговорив ништа своме противнику, то дај да ради ворме __ изпесем и ја неке своје, па ма какве, противравлоге. Дакле на посао !

Противнику као да је главна мисао, да васпитање собом обухвата целокупни развитак човечији, да су то два синонимна израза, које двојити један од другог — нема смисла. И према томе, васпитања има не само код ч0века, већ и код сваке друге животиње. Међутим, по обичном разумевању, само људи могу да васпитају свој подмладак. Како да се сложи то двоје '

Појмове, који су по себи већ апстрактни, уолшштавати још већма — то, како се мени чини, није никаква мајсторија. Такав је случај и овде, где се под васпитањем разумева сваки развитак у опште. По мом мишљењу, много је већа мајсторија, да се апстрактним појмовима што тачније одреди само њихов смисао, и нарочито да се тачна граница постави међ сродним апстрактним појмовима (као нпр. развитак и васпитање). И пошто мислимо да је најбоље, кад се

речи узимају у њиховом обичном смислу

(јер само онда писци и читаоци могу доћи до потпуног међусобног споразума), то мислим да и реч васпитање ваља узимати у обичном разумевању. А према ономе, како се та реч обично појма, васпитање је нешто, чим се само човек одликује. Никад ви од обичног човека нећете чути, да он за коња каже : како је „васпитан“ ; међутим оно не-