Učitelj

223

дола Е о во Р на реферат о књизи „Српска земља» од проф В. Карића.

(СВРШЕТАК.)

Сада је на реду један захтев г. референта, | су начин постала многа славна дела. Тако

из кога излази, да оп не познаје право стање наше књиге и наши писаца. Он ме пита, ва што нисам књигу опширније написао, као што би се могло очекивати од мене, једног стручњака. Ја не знам како да крстим овај захтев, кад се зна, да је код нас писац какве књиге, у исто доба и коректор и издавач и растурач, па често и разносач књига, и по врх свега тога ипак вечити дужник штампарија. Само би му требало још да напише какву дебелу књигу, па би му красно ишло! Уз овакав захтев ", референта, према нашим приликама, ва. љало би да је приложено по неколико само десетина динара од штампаног табака, и само просто назначење, колико се табака жели, па би се могло остварити. Сад или то, или протекција код каквога Фонда.

Прелазим сад на последњи приговор који ме је, морам признати, јако дирнуо, јер ми је њиме г. референат неправду учинио. Овога приговора неби било, да је наслов књиге тачно прочитао, јер онда пе би никако могао тврдити, да сам ја књигу „Српска земља“ оштампао из „Земљописа Јевропе“, нити би ми подвикивао: „ах! г. Карићу, и то ми је патриотизам !“ и то са патосом, којега би доиста вредна била каква поштена ствар, а не измишљотина.

Ко прочита обе књиге увериће се да је „Српска земља“ засебна и самостална, мопографија ; да је штампана године 1882. и да је са извесним екраћењима унета у „Земљопис Јевропе-, који је штампан године 1888 и у другој штампари. Са евим дакле противно ономе, што се тврди у реферату.

Ово, како сам ја радио, не само да није ва покуду, већ за похвалу ; ако је само ствар лобро израђена. За похвалу је по томе, што је то много поузданији пут, да се дође до добре књиге, до добре целине, кад се најпре поједине партије добро обраде. На овај

је већина књига О. Пешела постала из монографија, које су угледале света најпре у „Апзјапа-у“. Тако је постала чувена „Исрија Света“ од 1. Ранка. ИМ да није била са свим прека потреба за Земљопис у гимназији, ја га не бих издао на свет пре, док не би поједине главније партије обрадио у монографијама.

Но и кад бих учинио онако како вели

„г. референат, ипак не би учинио никакав

грех. Јер пре свега да ли се ко тиме штети, шта ја са мојом сопственошћу у овакој прилици радим како хоћу 2 Ја мислим да не.

Или ако би се ко штетио, то би једино био ја. Јер ако на прилику не бих отшттампао извесан део из моје веће књиге, то би онај, коме би баш тај део био од потребе, морао куповати целу, велику књигу. Коме би, рецимо, потребно било само „Српска, земља“, морао би куповати целу „Јевропу“, и то за 3 див. комад. Овако пак не мора то да чини. Овака радња дакле, била би корнена само по купце. Осем тога, за сваку практику, ја могу навести врло много примера, из неколико странских књижевности. Према, томе, ко н у овакој радњи находи да има каквога греха, изгледа да верује у некакав „првобитни грех“, који је од Адама прешао на потомство му.

Г. Референат пак, држим извесно, овде је се према мени затрчао једино с тога, што није познавао природу самога рада, већ је нањ гледао са некога, опет, нарочито свога гледишта.

Са целим овим одговором, нисам никако мислио тврдити, да је моја књига, „Српска земља“, непогрешна. Она има својих нелостатака, и ја ћу бити захвалан јако, свакоме, ко јој их изнесе, Ако баш никоме другом, мени би то, свакојако, донело

користи. в јрић