Učitelj
217
у шелску децу! Бледа, жута, мршава, | остваравајте ваш завет, ја ћу вам бити
скучена, невесела, трома — болесна;
прави „исушени лимупови“.
Не можемо прећутати, а да на овом месту не издамо један прекор г. Др-у Н. Док још није постао Доктор, док је још био ђак у Лајпцигу правио је једну екскурзију са немачком децом. Ту своју екскурзију описао је укратко у писму упућеном уреднику „Школе“ (види „Школа“ год УП, бр. 25). Између осталога, он завршује „Па кад сам унеколико извршио мој задатак међу немаљком, страном децом, да ако будем те среће, да и у мојој драгој домовини, у нашој Србији, сличне екекурзије пратим, са малим ерпчићима се по неколико пута помучим“. „Кад вам будем писао са дечијег пута по Србији, надам се да ћу вам и тада са Рудника, не са СОпицберга, пријатељско поздравље послати - моћи“ . А што г. Никола да се не изврши та ваша жеља ! (Млоги су из Цириха говорили да ће у својој домовини обути опанке и обућу гуњац сељачки, па ипак се та жеља није остварила, већ се носе ципеле и аљине по најновијој моди. Но, то нису никакве корисне идеје). Изволте г.Н.
____-------ф <= =———_————
први друг (ако ме примите).
ж ж Ж
Ајд мо те, ајд мо. Понесте све што
вам треба. Направите распоред. . Ено птице веле:
„Благо нама тицпама
„По зеленим шумама“ ајд мо нек је нама благо. — Учимо,
играјмо се, певајмо, радимо све, али не преступимо ни један параграФ. И
„ · Што да се не играм
Са чим волим и чим знам >
Кад свакоме небо даде,
Да се игра са чим знаде;
Ено цару круне златне —
Војводама славе ратне,
Чобанину јагње мало,
А ратару плуг и рало.
Ено месец ноћи тамној —
Сунце јарко белом дану —
Рубин румен зори сјајној —
драк сунашцу огрејану
Ено, пољу траве, цвећа —
Ено, гори тма дрвећа —
Глас славуја — лет зефира,
И ројеви од лептира,
•
А што да се не играм Чиме могу и чим знам 2“
| 7.
Педагогија као наука.
(НАСТАВАК.)
ТУ.
Историја васпитања (или историја педагогије) треба да изложи какво је кад и у ког народа било васпитање, и то на првом месту васпитање омладине (домаће, школско ит. д.), па онда де- |
огледа у разним облицима народнога живота. Шри говору о томе, какво је кад и код кога народа било васпитавање омладине, није довољно да се само изложе начини, којима је у извесном добу у опште васпитавана мла-
локупшно друштвено васпитање, које се | деж, већ поред тога ваља још изнети