Učitelj

285

Па у Чл. 2. као и у старом закону метнута је наука хришћанска на прво место. И по новом закону под н. хришћанском, сигурно, ће се разумевати и „Ств. света“, и „Аврам“ и “Исав“ и „Давид“ и сви „Арони“, који су се клањали златним теладима, сви ће се они подразумевати под н. хришћанском. Ја знам, да ће наставним програмом сви они бити у науци хришћанској и то редом поређани поред моралних прича и дела христових. Ту ће бити поред празноверица и отимање жене Вирсавије и спавање Лотово са рођеним ћерима, јер је „наука хришћанска“ и пређе била „наука“ и то на првом месту.

Ја мислим и да би ваљало (а и да је крајње време) да се у место н. хришћ. учи наука о поштењу, у којој би се могло учити као узори све христове приче и дела, моралне садржине. (На пр. Самарјанин Богаташ, семе и сејач ит. даље).

Јест, ја велим дајте науку о поштењу ! Но није само то. Ми треба да кукамо за поштењем. У нас је непоштења пуно. Пуно га је и у школама, у судницама, у црквама у кућама варошким и сеоским. И није чудо што га је млого код сиротиње, ама, је чудо што га је код богатих много више 2 Ја велим. дајте поштења ! Тражите поштења у законима им програмима им ПОЛИТИЧКиМ “ неполитичким листовима и школским књиигама и чланцима м речима и беседама и“ делима. Дај да га тражимо и ушколину кући и цркви и на збору и на слави и на селу и у позоришту. Свуда само поштења. Јер избројте свуда поштене људе !0О, како је жалосна слика данашњега друштва. Од стотине један поштен !

Ми имамо доста учењака, доста учитеља, доста добрих правника, Филозофа, педагога, дипломата, адвоката, официра, занатлија. напредњака, либерала, радикала, и свега доста, ама камо их поштених > Колико их јер Нека се изброје! ....

Остале науке, које су стављене у овај члан, све су од потребе и на своме месту. Овнм законом изостављено је предавање „Домовине“. Овај је предмет са свим различно резумеван. Готово сваки равизор па

и учитељ имао је друкчије мишљење о 0воме предмету. Њега су учитељи различно и обрађивали. У њему су највише нагињали јестаственици (прим. Никетић — „Отачаственица“.) други Физичком земљопису (прим Мил. Шапчанин) трећи земљопису а четврти Историји. Сви ови предмети сем физике предају се у основ. школи.

Овим законом изгледа да се неће у основ. школи учити Физика. Осим, ако се под познавањем природе разуме и Физика. Ако је то тако, онда је требало 6 тач. овако стилизовати :

6. Познавање природе ч природниг појава. Само тако стилизована, ова тачка, давала, би наде, де се Физика колико толико у основ. школи предаје, јер би то била гаранција, да ту ствар неразумева један министар овако а други онако. Међу тим, ако се ова тачка стане разумевати онако, како одиста и постоји, онда се у основ. школи неће учити Физика. А то би била једна осетна празнина, јер је са сим јасно, да је Физика поред огромне интересантности још по најзгоднији предмет за васпитање у саморадњи омладине, а тако исто и по најважнији предмет за требљењо празноверица, од којих наш народ тако јако пати.

У 7 тачку другога члана стављено је, да ће се учити Пољо привреда. Ово је нов предмет за основну школу. И по свој прилици изгледа, да ће то бити и један од најтежих предмета и за учитеља и за децу. Да се овај предмет олакша и употреби са успехом, треба добро отворити очи при прављењу наставног програма за исти. Осем ове незгоде да кажем ситне незгоде, овим је законом учињена, једна већа и крупнија. По закону треба пољску привреду предавати и у варошима, па и у оним највећим пр. Београду, Нишу, Врањи, и т. д. Међу тим тај се предмет неће моћи у тим местима предавати са успехом. — Зар да се пољ. привреда предаје госпоцкој и трговачкој деци — Зар она да уче практичне пољске радовер — Зар она да уче орати, копати и ђубрити 2 - То се заиста неће лако остварити а и ако се оствари, то ће за ту децу бити нов предмет механичкога учења