Učitelj

и уједно испит у њој. Улазите у једну | обичну собу. На сред ње су малецне клупе, далеко мање од оних у основној школи. Публике више но игде у другој школи, и веселија но игде., Кроз | њу се једва направи пролазић од врата до ових клупа. Улази девојка и за њом иду балавчићи, који једва иду и једва. се држе у реду једно до другога. Уз пут, а нарочито кад ступају у собу, у публику, блену толико, да не умеју да иду. У публике живо кретање и неописана веселост. Пошто су заузела места у клупама, отпочне „испит“. Пред њима је на асталу једна лисица и гавран (испуњени), и учитељка пита: шта је ово % Једно вели: „то је лисица“. Сва устају, и сва у глас веле: „то је ли-| сица“. Учитељка пита: шта има на ли- | сици % Једно одговара: „на лисици зе | длава“. Ови устају и веле: „на лисици је длака“. — Шта има још на лисици % „На лисици има глава“. Иди је нађи : (налази је и вели): „то је глава“. Сви, уставши: „то јетлава“. Шта видимо на глави“ „Видимо на глави њушку“. Налазе је, и сви веле: „то је њушка“. Тако за зубе, очи, уши, ноге и тако даље. Тако и на гаврану. Ве"ћином одговара прво по једно само, па онда сви у глас, и све налазе штапом. Деца тек могу да изговарају ове речи, а покрети су тако неодређени, да кад оће нпр. да покажу зубе, она казују уши. Учитељка непрестано мора да намешта децу да седе, јер се скидају с клупе, окрећу се натраг па седну наопако, зевају и прће се, једном речи највеће шаренило од чисто теле-

снога живота, где духа и воље још нема да њиме влада ни у најмањој

мери. Учитељка их више намешта, но

а

што их опомиње. Тако, једно по сата. За тим се клупе дигоше и изнесоше, а отпоче играње. Играли су у ору, и учитељка с њима заједно. Она води и казује. Игара има врло разних, и већином се пева или говори играјући. У игру и песму уплету се и други неки покрети и праве најразноврсније комбинације. И то траје од прилике по сата, а „испит“ је свршен. Из овога читаоци могу видети и шта се „учило“ преко године. То су игре, забаве, мали разговори и песме. Сем свега тога у затвореном простору деца се изводе и у поље, и тамо је у главном исто ово. То су дакле „дечије баште“ (Ктдетсатфеп). После њих долазе основне школе, којих, поред оних званичних, има пуно приватних. У њима деца уче у главном оно и онако што и у оним државним, с више или мање каких новина. Скоро све имају право да издају сведоџбе с којима деца могу бити примљена у сваву другу вишу школу, као и из државне основне школе.

За њима долазе оне, од којих у нас баш ни трага нема. Да побројим читаоцима само ва шта има разних оваких школа. Има шкбла, где се спремају младићи, скоро из целога света, за чисто трговачке и тидустриске послове. Има шкбла, где се спремају деца за равне занате и технику. Има школа за кројење и шивење, кување и музику за женскиње. Има школа само за цртање, живопис и моделисање. За књижаре и књиговесце, за дрворесце и каменорееце, за дадиље по дечијим баштама,

и васпитачице за келнере, за егзерцир, за гимнастику, за слепце, за глувонеме и сакате, и тако даље. И 5