Učitelj

обнавља свој род, па и своју селу. И човек као саставак створока природе не може бити изузетак и није. Он подлежи томе закону такође. Предци преносе своје 0с0бине на своје потомке, а ови их пак носе.

Чим се је дете у утроби материној зачедо, одма у том зачетку почивају способности тога детета и још способности наслеђене. Ове могу бити добре а могу бити и рђаве. Но ми нећемо узимата то на уму, питање је у томе, како да се сачувају те способности у утроби материвој > Да би се пак сачувале, шта се треба радити 2 Но пре него што се пустимо у олтоварања на постављена питања, да расчистимо са овим: како се мењају те способности ин зашта» —

Прилике све стварају. Ова поставка има јаке основице у толико више, што је потврђена примерима из живота; примерима и из природе и из друштва. Када се јавио биљни и животињски свет није земља била удесна за тај свет свуда. дашто > Земља је у великој прошлости била једна растопљена и усијана маса то нам сведочи унутра“ шњост њена и промене у тој унртрашњости. Она је негда била и на површини растопљена а сада не. Ово се је извршило хлађењем, Но ово хлађење није се свуда од једном извршило. Било је време кад је идући половима било таман за органски свет а, на полутару не. Дакле обратно данашњем стању. Свакако, док се је замља оладила и на полутару — док је постала туна угодно за органски свет, било је идући половима већ тога света. Временом дошле су промене. На половима и даље од полутара било је хладно и животиње, које нису могле да сносе ту хладноћу шта су могле да раде 2 Ништа друго до то или, да угину или да се промене онако како ће моћи да живе у том промењеном стању. Било је и једнога и другога. Неке су пропадале и неке су се прилагодиле тој промени: промениле су свој првашњи склоп па и Форму. „Душа је тврда“ неда се лако умрети. Ето, тако имају уплива прилике: друштво или природа, на човека оне упливишући на њега

мењају га, па упливисале преко чула или посредно.

Маљи, њен свлол, јело и пиће и напослетку њене павике такође су прилике које имају јака уплива на дете док јеу утроби. Мати упливише на дете док је још у зачетву и то тако да под упливом њеним оне моћи у зачетку или се промене: ојачају или ослабе, или се са свим угуше: изумру. Њен је уплив посредни и непосредан.

Ми смо ставили себи у задатак: „Васпитавање деде у родвтељској кући.“ Да би олговорили своме задатку морамо да разгледамо упливе родитеља, на дете док Је У утроби па који су рђави, да их престављамо, као такве, а који су добри, да их преставимо као такове: да их препоручимо. Ово је прво чиме ћемо се бавити, а друго је васпитавање које почиње оданде, кад се дете јави на свет, док пође у школу. Но пре него што приступимо разлагањуда расчистимо са овим: „шта је то васпитање“ >

Шта је то васпитање — Човек долази са извесним способностима на свет и не само, да су те способности у човеку тада, кад се он јави на свет, но и још онда, када се зачне у утроби матере. Ове пак способности двојаке су једне су телесне а друге духовне. Човек има способности извесне исто онако, као што има биљка лишће али питање је могу ли те способности да остану, недарнуте, пепромењене, и напослетку могули да остану, а да не угину Р

Прилике стварају све. Боја је извеснога, цвета црвена но, када би се испитало, шта упливише на тај двет те је црвен. Истина. у самом том пвету има материје којој је свјство само таково, да одбије оне сложене сунчане светлости црвену боју, али та материја постала је под упливом извесних спољних прилика које су посредно или непосредно упливисале. Дакле ствар је у томе да постоје извесне спољне прилике, које доприносе боју цвета и сада када би се отклониле били постојала та боја 2 — Никако. У цвету има способности за туиту, боју, али нема прилика без којих не може се она. јавити,