Učitelj

спремио за дочек те скупштине, а др. Грефе, по одлуци окруж. школ. савета, издаде и позив с молбом за млогобројно учешће. Али „одозго“ дође забране, да се та скупштина не држи. Поред жалосних последица те забране би и добро то, што се северонем. учит. скупштина уједини са општ. нем. уч. скупштином.

ЈА ево како је то било:

Исте године, кад је држана општа скупштина у Ајзенаху, држали су и северонемачки учитељи скупштину У Хамбургу. По том 2-та 1849. и 8-ћа 1850 год. почетком Августа обе у Хамбургу. Ова последња беше два месеца раније од оне растурене у Каселу. Још пре каселске скупштине за +-ту општу скупштину био је одређен Хановер. Сад, зар дарнути оном забраном претераном и неумесном, реше се сви да иду у Хановер на скупштину. Још по општој жељи и ожуди умољени придружише се уч. удружењу : Бертхемт. др. др. Клее, Лански и др.

И тако онда у Хановеру 1851. год. Јуна месеца слеже се срце и оба крила Немачке — немачких учитеља да

се заветују и остваре песникову реч:

„Цела Немачка треба да буде то!“ На њој се радило: О образовању учи-

теља и њеном самообразовању, настава.

из природних наука у народним школама, „елементарно“ читање и читанке, како да се подиже нравствено и интелектуално стање у народа и то учитељи у и ван школе. Као најважнија одлука ове комбиноване скупштине беше та: Да се уједињују у једну општу.

Избор за састанак идуће паде на Готу. Шрвих дана месеца Јуна 1853.

скушштину је примио и поздравио др. '

Шулце тад. директор школе у Готи, — доцније „оцем општ. нем. уч. скупштина“ назван. На тој скупштини био је и Дистервег (д1езв 156 дег Уеа“, по раду прозван). Он је говорио : о образовању немачке народности, а то ће бити : васпитање п образовање карактерниг особина ч врлина, а по најпре чисто немачки, крепчање немам. трироде и развиће отач. интереса. Окупштина. је одушевљено усвојила његове предлоге. На идућој седници најживље сликаше Фребен ванредни утицај деч. баште на васпитање у обште а посе-. бице женскиња. —

Пета општа скупштина држана је у Салцунгену Маја 1858. г. Рад њен руководио је др. Шулце, „отац“, а придружили јој се, као важнији сарадници, др. Дитее из Беча и др.

Скупштине су после биле : 6) у Пирмонту 1854., 7) у Хамбургу 1855., 9) у Готи 1856., 9) у Франкфурту на М. 1857., 10) у Вајмару 1858., 11) у Котургу 1859., 12) у Кетену 1861., 13) у Гера-у 1862., 14) у Вајнхајму 1863., 15) у Лајпцигу 1865., 16) у Пимдесхајму 1867., 17) у Каселу 1868., 19) у Берлину 1869., 19) у Бечу 1870., 90) у Хамбургу 1872., 21) у Бреслави 1874. 22) у Фирту 1877., 29) у Брауншвајгу 1879. 24) у Карлсруу 1881. године.

Скушитина у Бремену навршује 25-ту оп. нем. уч. скупштину. Ма да се статистички не може доказати, опет је неоспорна истина, да су ове скупштине учиниле моћног утицаја на образовање учитеља и учит. удружења како у појединим провинцијама и земљама тако и ван граница Немачке. Много су оне допринеле, да се унижено учит. стање