Učitelj

274

подигне и поправи и поштовање им прибави.

Оне су, не претерујући и не размећући се. изнеле убитачности, које кушаху школу и њене учитеље. Њени захтеви за школу и учитеље беху по нужности умесни и потпуни, Та оне су једне и биле, које су највише припомагале, да се поцепана немачка „писмена“ споје — уједине. На овим скупштинама су се братски руковали учитељи са севера и југа, истока и запада нем. земаља.

Може се писати и говорити, што се хоће против опште нем. уч. свупштине, — али се не могу угушити осећања, која испуњују сва срца гледајући где дружински позив збира из најудаљенијих крајева знанце и другове, да, измењају назоре и мишљења своја у живој беседи, и да у дружевним састанцима обнове старо познанство или увате ново пријатељство. Ваља знати џ то, да тамо за брдима оним бораве такође народи, који теже високом циљу — човечанске образованости, и да свуда има људи, који, као и ми, бдеи дремајући буде своју браћу из сна и мрака. -

Претходна седница.

Понедељак у вече 14. Маја, у дворани друштва вештака.

На овом састанку стекло се до 500 учитеља — чланова. И кад се седница отпочела изаћи ће директ. реалке г. Дебе из Бремена.

„Високо поштована господо ! Чик емо чули глас из Карлеруа, да ће се идућа оп. нем. уч. скупштина овде држати,

поздравило. Оно је и разумело добро, како ваља такву скупштину дочекати, на се и постарало по могућству, да ову 25-ту скупштину, као прославну и сходно њеноме значају, и прими. Ја вес сада, господо, могу“ уверити, да, чинећи примере, у нашој вароши нигде узалуд не куцасмо, већ свуда нађосмо готовости и предусретљивости за све“. — Још да вам у име овдашњих учитеља и грађана речем: Добро нам дошли !

| _ Г. Мерие-Гера као учитељ поздравља их „добродошлицом“. — „95 го-

дина је претекло, од када се оп. нем. уч. скупштине из слабих зачетака развила до у горостасно дрво, под чијим се гранама у ладу учитељи купе од свуда. „Блажена успомена мртвима 1!“ а „хвала!“ онима живима, који неговаше ту установу. — Дао би Бог, да 250-та скушштина види остварене наше основне жеље и захтеве! На жалост, наш данашњи положај је такав, да се наше простране наде ни заложити не могу. — И ако пролетњи

мраз обноћ сатре цветове и лист, природа ствара и пак нов живот; — и олуја, истина цветове и плод смлати, али небо плодност не претеже, ваљда ће кад год и учитељском срцу родити | лан светлости, дан пролећа! — Будимо само сложни тежећи нашим идеалима. Наша лозинка нека је: Један за све, а сви за једнога.

По том је одређен дневни ред за сутра и избрани кандидати за часништво. Ред ћемо видети на раду, а кандидати су ови:

Директор Дебе за [, учитељ семи-

нара, Хаибен за П и учитељ Мерие

овдашње учитељство је то с радошћу | за ПГ председника.

Ж