Učitelj
291
за савет и заступнике тих наука, а особито лекаре.
2. Етика одређује цељ васпитању, а антропологија допуњује : даза ту цељ ваља и тело и дух ваљано и подједнако развити.
3. Све захтеве садањице и за оба пола тешко је испунити но свакојако се мора обзирати и на нужне потребе живота.
Што се тиче методе и наставног плана :
4. Да ли је права мера подешена или се претерује, — постоји ли претовареност • —
а) Преостаје ли васпитнику довољно времена за одмор — спавање ' или у журби не претвара ноћ у дан! — да бавља ли се радом и дуже него што допушта хигијена " —
6) Има ли васпитник доста времена, да се добро одмори и опорави после млогобројних часова! — пили мора „на врат на нос“ к школи, да се по нова прти прекинутим послом,
в) Претиче ли им што времена за игру и домаћу послуш а после и за практичву припрему за кућу и живот ' — или се кући тржу а школском слепилу подвржу. |
5. У ошште смемо похвалити модерну школу, да је праву меру подесила, или је вољна да је потражи. Млоге тужбе о претоварености наставом неосноване су; или од саме те повике произашао је „ЏЉегђогаила.“ — Роди. тељи сами претоваравају ученике сва-
коврсно :
а) Тиме, што их поред довољно тколске наставе и приФатно обучавају;
6) Што доводе недорасле х неспремне особито у више школе, да тако избе-
гну војачење ; а женске опет због страних језика у неподесне заводе;
в) што свога задовољства ради врло често ученицима ремете рад и крње време на штету школског рада.
6) По некад и школа оптерећује своје ученике:
а) Што се у настави и задатцима, пребаци, у намери: да од млогог буде млого.
6) Квантум наставни мора се ограничити, јер кад "7, напредује а остали а назадни, очити је доказ маније.
в) Задавањем „упражњења“ с недовољном припремом и кратким роком за обраду.
г) Што се задају задатци и преко
· распуста, које се одређује једино за
одмор.
7) Разговорити о тим погрешкама, па их у будуће избегавати и строго по „рационалној педагогији“ поступити, јесте једини могући и умирујући одтовор, што га скупштина може дати узнемиреној публици по тужби за „претовареност наставом.“
( тиме је завршио говорник своје предавање и сада се прешло на општи претрее. |
Др. Бартсис. Претовареност постоји и на вишим и у народним школама, особито у пределима, где деца морају о одморку да раде и у Фабрикама. А у боље уређеним школама она лако д0лази од „сувишне систематске образованости учитеља.“
Др. Цимерман. Референат је требао да припише кривицу претоварености и држави а не само кући и школи, јер „наставни планови“ потичу „озго.“ А осим тога, ваља се пре свега борити
| против маније за испите, који се сада
ж