Učitelj

294.

ауторитети били су већином за „прут“. Тако др. Џонсон непрестано је говорио о прекој потреби телесне казни у школама, и говорио је за себе, да га је његов учитељ јако тукао и начинио га човеком. Кољри џ је признавао корист прута за своје усавршавање и препоручивао га је другима. Знаменити Лок, одричући прут у васпитању како домаћем тако и у школи, признавао је његову преку потребу у случају непослушности и буне дечије; но при том је препоручивао телесну казну не да произведе бол, већ да пробуди осећање стида. Сасвим је појмљиво, да сви, који су били испод Лока по умном развићу, нису могли појмити васпитање без прута. По томе учитељ је био у школи пуновласан племић и господин, који ради у сугласности и ло одобрењу не само школске власти, већ и самих ро_дитеља, који су и у својој кући за поправку деце употребљавали исте мере. На тај начин за срества дисциплине признавали су: шамар, вучење за косу, ударање по образу, клечање, (при чему су употребљавали и грах и друга неравна тела), ударање лењиром по длану, а нарочито ударање штапом. Учитељ се звао 5сћоојтазјег т. ј. сподар школе и преобраћао се често у мучиоца и џелата. Такав је био дух педагошки

гО-

времена, и такви су били појмови ! Купер, у историји прута (Те ћаађогу о Фће Вод), даје следећи Факт : један зећоојпавђег велике школе водио је дневник, из кога се види, да је за, 51 годину свог управљања школом подарио 911.500 удараца штапом, 209.100 затвора у буару, 136.000 удараца лењиром и 11.200 шамара. Даље је побројано, по његовом казивању, да је

"0 деце стајало босоногих на граху, 6000 клечало на неравној површини, 1700 било бијено штапом.

Један Ффакт те системе, која је трајала педесет и једну годину, даје врло леп појам о тој епоси.

Не само мушка деца но и женска и одрасле девојке и у самим новим школама подвргавале су се најгорем и најнеприличнијем мучењу, као што се то види из песме „Еће Фегтог ог Фће Код“ (ужаси од прута) 1515 год. У њој је између осталога описан овакав призор :

„Тће соуетпеза по (факез ћет чбалд,

ће јгећеп зсерфег таћег ћалд :

мр Јобу ају, Тазршшо аме,

Чће сгћакез «ће уме по буја, апа (еп,

Ма р- у р- му ћ р=ћр -- пие!5 «ће рал :

Хо рапзев — је пи5а гоат5 алопа

Зад магалпов [0 #ће ИИЈе стома —

Ступве, „Оћ! деаг ша те, ртау оте огет,

Тетуег УШ до 50 по тоге“

У српској прози то значи:

„Сада учитељка заузима своју позицију. Са охолим изгледом, који улива страх, она држи у руци брезовни скиптар, спремајући се да испуни закон. Она удара звиждућим прутом, и затим се чује : хуип — хуип — хуип — хуни ! Затим се она одмара — док међутим мис (одрасла девојка) у глас виче и даје сетне опомене малој гомили : „драга госпођо, престаните, ја нећу више никада то да радим“

Из тога се види, да су се казне евршавале у присуству других вршњака, да би они били сведоци мука и призора њиховог друга-.

Сличне је призоре описао Шенстон у своме Тће зећоо]-тола|те55 (учитељка). Ту се види да су децу тукли, поло-