Učitelj

кад славите у радне дане; кад вам ко умре |

или у опште кад вас велика нека нужда снађе.

Ко изостаје од школе, тај неће моћи да чује, што ја сваког дана причам и творим, и тако неће моћи да буде добар ђак.

Долазите уредно у школу, па ће вас не само волети ваши родитељи, већ и ја и сваки добар човек !

Пошто сам им овако објаснио све дужности ђачке онда одпочињем рад.

У почетку рада — морам признати не држим се „обштег наставног распореда“, већ предајем деди такове ствари, које ће им бити врло разумљиве.

Деца нарочито воле приче, па зато им првог месеца све у причама и предајем,

Ви

па било то рачун, историја цркве, познавање или читанка. Оловенски језик првог месеца не предајем, а то зато, да неби у деце убио вољу спрам школског посла. Када, увидим да се даца заинтересују мом предавању, онда отпочнем да им предајем постепено све теже и теже ствари.

На завршетку целе ове моје расправице велим :

Заинтересујте, наставници, ђаке првих месеца вашим предавањем, па се небојте, да, нећете моћи постићи оно, што се од сваког ваљаног наставника изискује.

Крагујевац 1. Фебруара 1888. год.

Р. рожић.

Разглашеност немачких школа.

(СВРШЕТАН.) _

Казасмо да су немачке школе некада до- ·

иста заслуживале похвалу и добар глас, али сад то не заслужују. Некада, пре 40 т. кад су у школама самостално радили ваља-

ни радници и школа, је напредовала, данас, |

кад се одозго, често од људи, који се у школи врло мало разумеју, прописују правила и за најважније ствари и за најмање ситнице, данас је точак напретка школског укочен. Па од куд то може бити, да је нешто на гласу, кад није доброг Од куд то

де се и по страним земљама са задовљством ,

пише о немачким школама, кад у самој ствари то не заслужују 2 Писад вели да је то отуда, што управа школска прави лажне извештаје. Све што она о школи проговори, све што о школи пише, све је то углађено, негде дометуто, негде поткресано негде замазано, да заиста кад странци такве извештаје читају, а још кад су извештаји „званични,“ којима се верује, они се чуде уређености и напредовању немачких школа. Тако исто и када би какав странац дошао, да се сам лично увери о школама,

опет се управа постара, да странац само види страну добру, а хрђава се вешто заклони. Обично се за таку посету, све спреми, и учитељ и ђаци и школа и Фамулус. Све добије друкчији, званичнији изглед, какав дотле имало није. Па и код нас је исто тако. Сваки учитељ зна како се то журно наређује, кад хоће какав особити гост школу да посети. Наши начелници срески, сто пута ће проћи поред кахве сеоске школе, а неће завирити у њу, да види је ли све исправно; шта више, тешко се накане и на честе жалбе учитељеве да школу прегледају; међу тим кад се приближи долазак ревизоров, онда ти се све устумара, и начелник и кмет и биров. Прошлог лета, дошао беше белгиски конзул у Пирот. Пропесе се глас да хоће, да посети школе. Учитељу једном беше наређено, да уреди школу. И заиста учитељ се дигао пре горе и заједно са Фамулусом тако су је уредили, да су се остали учитељи, кад су дошли, зачудили од куд тако преображена школа, Што дотле никад није било почишћено,