Učitelj

плоти. Но кад би сада то тело одма подвргнули ладноћи, то би нестало топлоте и они молекили почели би се брзо приближавати и то тако брзо, да у томе неби било реда, и тако би сада заузели други склоп и само то тело било би поремећено.

Дете као и све остале животиње кида рану зубима и зубима је жваће. Зуби су озго покривени белом стакластом масом, која се зове цаклен — дакле зуби су обвијепи цакденом. Ако је врућа храна, коју дете кида зубима или жваће, то ће се онај цаклен да рашири, ако пак одма узме друто што је хладно, то ће се десети онај неред молекила цаклена и то цаклен ће попрекати. Кад се поквари цаклен, онда се кваре одма и зуби, а за овим квари се и стомак, јер са поквареним зубима храна се не може да сажваће, а за несажвакану храну стомак се напреже колико није у стању и тако он ослаби.

Из овога што смо до сада казали ВИДИ се зашто треба пазити, да дете не узимље за ладним одма вруће или за врућим лаДно, па било то јело било то вода. Ми првпоручујемо матерама, да се држе ових правила, ако оћеду да не виде своју децу да им кукају од болова зуба, или ако оћеду да их не гледају једнако слабуњаве или на послетку ако оћеду да их не виде скоро под притиском црне земље.

Врх свега овога што смо до сада рекли о хранењу можемо рећи још и око. Данас се сматра, да међу храном долазе и разна пића. Да ли истина и пића хране човека, или не, и на послетку да ли је од пића већи добит или штета, и може ли се без њих 2 То све ми ћемо прећутати. Има људи који сматрају да су и пића (ми разумемо у опште пића, која драже живце, па била шпиритуозна или не) као храна ми ћемо да видимо, да ли их ваља давати леци.

Говорили смо о томе, како је сувише шкодљиво излагати свуда сувишном надражају живаца, а још шкодљивије је по дете. И држимо, да сада није потребно, да расправља ов! питања: „зашто је шкодљиво чзлагати људе и децу сувишном надражају живаца и зашто пића драже живпе 2“ До-

вољно ће бити да речемо да нетреба давати пића, која их драже. Нетреба им давати јер се од тога чине две штете дечијем развитку : тупост и развитак пијанке.

Материја којом се врши горење у детсту и развитак органа његових не добија се само из хране но се добија и из ваздуха. Састојци су ваздуха ови: азот, угљеник, водепик, кисеоник. Ваздух је потребан, као и остала материја хране својим кисеоником. Кисеоник као састојак ваздуха од таке је потребе човеку, да би овај без њега, умро. Исто је тако и детету потребан. Но није довољно само да живи дете у ваздуху, но још треба и то, да је кисеоник (и сви састојци ваздуха) у извесној сразмери. Не буде ли било те сразмере, не вреди одма тај ваздух. Но најпре да видимо, зашто је потребан кисеоник односно ваздух за дете, па онда можемо изнети правила, по којима се треба удешавати ваздух.

Храна, коју дете узме у себе, скува се у стомаку затим прелази у друге судове, а из ових усишу ту скувану храну у стомаку, мали цевићи, који се зову хилусни судови. Усисав је тако ти хилусни судићи спроведу је у повећу цев, која се зове вена, Ова, пак однесе је у срце. Ди се дева после из срца та храна, која се сада већ зове крв; да ли се одма разилази по телу и тамо помаже развитак или боље рећи постаје тело 2 Не. Храна, коју је стомак сажватао, скувао и која је венама прешла у срце и ако св зове крв, она још није крв, још није способна за то, да од ње постају мишићи, да расту кости и т. д. Док још није доспела крв у плућа она има у себи све што јој треба, али нема још кисеоника, а без њега слободно се може рећи да није крв. Да би крв добила и тај потребан састојак природа је човеку дала једну справу, коју ми називљемо плућо, и у коју се добија, тај састојак, кисеоник. Плућима се удише ваздух, и тамо после крв усише из њега кисеоник.

Овака мати треба. добро да има на уму, да није довољно да дете само дише, но је још и то потребно, да оно што дише буде чист ваздух. Природа је човеку дала плу-