Učitelj

а Е

скупштини. С тога је против овог пред- Председнишк објашњава да се цедуљи-

лога.

У. Палеташевић. Гости, истина, могу бити истински пријатељи удружења, али ко јемчи да не могу бити и истински непријатељи. Противан је предлогу. (жагор.)

У. Благојевић. Овако давање права гостима били би нецелисхолно „с правилима.“

Председник ставља на, гласање и прима, се по предлогу Гл. Одбора.

Чл. 12. Свакоме од оних, који на истом састанку траже да говоре, председник је дужан да најмање — на истом састанку једанпут да реч.

Р. Стојаковић. Допуњава, чл. „а при дебати о једној ствари.“

П. Никетић. 'Тражи да може говорник добити о једној ствари двапута реч.

У. Благојевић. Лопуњије чл. по реду пријављивања ; дакле да говорник може говорити више пута о једној ствари.

М. Јовић. Обраћа пажњу скупштине на |

разлику израза „треба“ и „мора.“ Тражи да се реч даје донде докле ја скупштина, вољна да говорника слуша.

Председник ставља на главање и предлог одборски отрада. да тим се прими ова, измена : „Председпик мора, по реду пријављивења да да говорнику најмање двапута, реч о једном истом предмету. По одобрењу скупштине може један исти говорник говорити и више пута, – Прима се.

Ча. 18. У случају да дебата отпочне без икаква реда, председник је дужан ако нема могућности за повраћај реда да да одмора. — Прима се. |

Чл. 14, Гласање бива прво: устајањем и седењем; „друго: попменично. Овај се други начан употребљава или кад је сумњиво било гласање устајањем и селењем или кад то скупштина нарочито захтева. Кад се гласови поделе на равно, решава, страна ка којој је председник.

А. Чоалневић примећује да у тај члан треба да уђе допуна: „тајним гласањем.“

4. Марковић. вели да устајањем самих

чланова у скупштини врши се тајно гласање. цама тајно гласа и да тада не зна нико ко је за кога гласао. да тим пита: Пристајели скупштина да се ово дода2 Вичу) „пристаје ;“ непристаје.)“

Р. Стојаковић. Треба и ово да уђе као допуна члана 14.

Председник чита стилизацију овог члана, „Гласање бива јавно и тајно. Гласање врши се устајењем, седењем или поименично. Овај се други начин употребљава или кад је сумњиво било гласање устајањем и седењем или кад то скупштина нарочито захте или на предлог десет чланова. Кад се гласови поделе на равно, решава, страна на којој је председник. „За тим пита: Пристајели скупштина на ову измену > — Пристаје. Чл. 15. „Све. што није могло да се реши на истој скупштини, штампаће се у изводу у друштвеном листу, чим буду отштампани записници састанака скушштинских, а на претрес и решење изнеће се у идућој скупштини.“

Р. Стојаковић. Ово је ствар уредништва шта ће де отштампа а шта не,

Љ. Лекић. Осим предлога, може бити ствари које и неби требало штампати. За то је да се то остави уредништву.

Председник. Ставља на гласање и скупштина прима одборски предлог.

Чл. 16, „Завршујуђи рад скушштина на свом последњем састанку, одређује место и време за идућу скупштину.“

Д. Марковић поправља овај члан овим: Да се скупштина идућа не одређује на последњем састанку. Ако се буде народна, скАапштиаа држала у истом месту где иучитељска, скупштина, па ће се за времена, одредити за учитељ. скупштину друго место,

П. Никетић. Пре је за то да се поправе у овоме правила а да се она тиме пословником не крње.

Р. Стојаковић. чита чл. 16. „правила“ и вели да је овај предлог Гл. Одбора део 16 члана а да је њиме поменута тешкоћа, предвиђена.

М. Јовановићева. У овом случају Гл. Одбор не може за мес. дана покупити миш-