Učitelj

388

била права пародна школа, јер каква би изгледала ова школа, која се зове народна, а међутим у њој нема ништа онога што је народно, нити она увлачи у школу оно што је деци, као будућим грађанима, од преке потребе. Дакле то су разлози који принуђавају школу да мора општити са породицом, а не „што су правила и уређења државна јелнака за сву децу“ које писац износи у овој књизи.

Па у чему треба да се споразумевају учитељи са породицом 2 Писац вели : то је; 1) „распоред школских часова“. Сваки отац или мати треба да знају, и да препишу, школски распоред, па увек да воде рачуна о овим предмегима, који се кога дана изучавају у школи. Тада ће дете увидети, да и кућа води рачуна посведневио о његовом раду и неће смети ништа пропустити у школи.

Овакав рад родитеља, помагаће школу и учитеља, а напротив, где се родитељи ни мало не брину о „растореду школском“ ту ће „права светлост и живот“, унесена од стране добрих учитеља, пропасти.

2) Распоред школски треба родитељи да знају још и с тога, што мпога деда, и ако имају сва потребна средства, ипак долазе у школу без пера, писаљке или које књите, прописа итд. а зна се колико то детету смета тога часа или тога дана. За то је нужно да родитељи, пре но што дете пође у школу, опомену га на потребне ствари. Тиме се још навикава на послушност и уредност, а у противноме на непослушност и лаж.

3) Да воде бригу о времену кад дете треба ла дође у школу и кад да се врати. Том пажњом осетиће дете да мора од куће ићи право у школу и обратно, и да, се нигде у путу не сме да задржава са лруштвом с тога што ће се са поквареним друштвом павићи на разне немарности.

4) Оваким својим поступком родитељи дознају одмах да ли је дете било у школи или не, па се односно тога и споразумевају са учитељем, да би то зло по дете што пре отклонили.

,

ПИР потреба, које смо изнели под 1,2, 8, и 4, и противу разлога, којима је

писац доказао године немамо много речи с тога, што је сваки од читаоца са тим начисто. Они су умесни у оној земљи, где је већина родитеља писмена па уме да води рачуна о „распореду,“ а не као што је код пас, да ни половина варошког света који износи 7, није писмена, а толи наметати ту дужност сељачком сталежу, који износи 98%, и који се искључиво бави да заради, „насушни леб.“ У књизи нигде се не види да је писац писао само варошанима, и варошким школама јер нашто би му онда било онолико писање о Београђанима и њиховом поступању у васпитању своје деце на страни 98 -98. Па шта нама остаје 2 Нама ништа друго не остаје но да учитељ својим радом и понашањем омиљи деци књигу, пробуди вољу за школу, омили своју личност ит. д. Кад све ово створи у школи, и кад му рад почне на љубав и пријатељским везама, које везују како чланове у породици тако исто и деду у школи, која се морају до тога довести, да и сама сазнају да ћм је школа породица, учитељ отац и мати, онда за цело не ће пропасти ни мрвица од свега онога што „прави“ учитаљ унесе у школу, и што служи као „светлост и живот.“

Онда неће бити потребно да родитељи четири пута дневно испитају своје ђаке, а то само зато, да би успех био бољи, трајашнији ! Код нас је доказано, али о томе писац није водио рачуна, да деца зато бегају од школе, да родитељи зато сматрају школу као неки кулук, што учитељ није учитељ: није друг, отац, мати, дете деци, већ са свим нешто друго. Али тако је у свакој оној земљи где се прави значај и позив свога рада не познаје, или за то што се нема никакви рачуна, но се једнако тражи помоћ са стране било од државе, општиве или од родитеља; па на том земљишту и наш писзц стоји.

Нама је познато да сви они иступи који су наведони под број 1,.,8, и 4 гњезде се у оним школама где се учитељи највише туже на родитеље за исте с тога, што они