Učitelj

376

што се запамтило, и садашњица састављају се у мислима некако уједно, и настају нове мисли. Ове нове мисли сад га натерају да иде даље, и у будућност, и да види шта ће

да буде. И то мора ; макар он и да неђе-

и да не осећа. Јер и у прошлици већ он има пуво будућности. Сва прошлица била му је некад будућност. Ето данашњи дан јуче му је био будућност, данас му је садашњост, а сутра ће му бити прошлост. Ето он већ има сва три времена у сваком добу заједно. Само што је старији, то више прошлице, а што је млађи, више будућности. И чим буде више прошлице, то се у њој састави и будућност и садашњица, онда човек не гледа на. време, но види само оно што бива на земљи и како један за другим иде. Види како ништа не стоји са свим мртво и непроменито, исто, него се све мења, мрда, квари, рађа, умире... Види да нешто остаје исто; али никако не мирује, но једнако непрестано бива друкше. То се вели: види низ промена, и он се пита зе што се то и како се то мења. И ето ту је већ Филозоф.

Ја рекох да и ви можете да постанете Филозофи. Али и ви морате да идете овим истим редом. Морате, јер друкше са свим не може да буде, и ја бих вас грдно мучио кад бих хтео да окренем некако друеше, те да вас учим другим редом. Ви ништа не бисте разумели ; било би вам грдно тешко ; мучили би сте се узалуд и мрзели бисте и мене и науку моју, и све књиге и школу. Шта ви знате кад бих вам ја ка_ вао: „вечно коло иде вечно наоколо Ре е

вад ви видите крижуљу, па видите листавад па кад бисте још могли да видите ону фабрику где се крижуље од листавца праве и како, па кад пазите куд иде она прашиница што је састружете с крижуље, па кад бисте могли да даље идете за њом и да гледате како је киша спере и вода однесе и шта с њом буде, и како се од ње опет земља и листавац прави, а од њега опет крижуље или друго нешто; онда ви сасвим сами видите неки други круг, неко друго коло што вечно иде наоколо. Е помислите сада, да вам натрпам пуно онаких речи,

као оно горе, и да вас натерам да, их само учите на памет!... Ето то велики људи вову неприродно, а то значи, да не може другим редом да се учи, но онако како мора. А ко пође другим редом, он ће само да се мучи, и неће ништа да научи.

Сад децо могу да вам кажем шта је то Историја. Слободно могу да вам кажем: Историја је прошлица. Она нема посла ни са садашњицом ви с будућношћу, а чим то стане да чини, она постаје нешто друго; више није Историја. А ми видесмо да, је она, прошлица, врло важна. У њој се састају и садањица и будућност. Сва је она била некад садашњица и будућност. Све што људи знају и имају данас, то је из ње.

Сад је питање само: шта има своју прошлицу 2 И слободно можемо рећи одма: све има своју прошлицу. По томе, све има и своју историју. Ено видосте већ код крижуље, да она има своју прошлицу и своју историју. Тако бих вам могао испричати историју таблину. Тако бих вам могао испричати историју артану, књигину, мастилову, стаклетову, плајвазеву. историју овога, пера гвозденога, историју овога астала и табле, историју ових дигаља и дасака на поду, историју твоју Милане, историју онога дрвета на пољу, или онога лептира, на, њему, Историју моју и ове вароши, и тако даље. Ама свака, и најмања стварчица има, своју историју. И ви већ млоге од њих и знате. Које не знате, учићете даље. И ви, и сви велики људи, уче све те мале историје испрва. И ко их зна више, боље.

Али доцније не може тако да буде, да свака ствар има за себе, обашка, своју историју. То би било грдно много тих малих ситних историја. Било би их толико, ла човек не би могао ни да их прегледа, а камо ли да их изучи. Само њих да вам причам непрестано, па не бих могао никад ни половину да вам испричам. Па много би причање било и узалуд. Ето, на пример, кад сам вам попричао историју крижуљину, зар не би било узалуд да вам сад причам и историју таблину све од почетка до краја. онако, као код крижуље, кад је и она од истога камена, и тај се

дана свк зазаза даља с сл аи