Učitelj

481

оне тачке из г, министровог програма, које се (тачке) односе на хришћанску нууку у 1. и П, разреду оси. школе. То је све, што је на овом састанку урађено. Шта се буде радило на идућим састанцима — јавићемо. Из учит. школе. — У овд. учитељску школу пријавило се близу 60 ђака. Понајвише их је, који су свршили ПШ. разред гимназије. Изгледа као да ова школа опада, само кад упоредите њене данашње питомце са првашњима.

Нов педагошки лист. — У 21. броју „Борбе“ г. М. Миловановић, наставник у шабачкој нижој гимназији, изнео је један предлог својим друговима, наставницима средњих школа, да покрену лист, „који не би био орган какве мајсторске и занатлиске секте, но гласило за опште народно обравовање.“ Мисао је тако племенита, да јој ми — у интересу ошштег напретка — само најсјајнији успех можемо желети. И ми смо најтврђе убеђени, да другови г. Миловановића никако неће дозволити, да предлатачев глас остане „глас вапијућег у пустињи.“ Шта. се буде даље урадило ло овој ствари — јавићемо нашим читаоцима.

Матица Српска. — Главна овотодишња, скупштина била је 31. Августа ов. г. у Ногоме Саду. На истој је било преко 60 чланова. За преседника је наново избран др. Ђорђе Натошевић, главпи надзорник српских вероисловедних школа, а за потпредседника др Ђорђе Дера проф. новосадске гимназије. На скупштини је међу осталим проглашена награда од 120 фр. из Фонда Накиног делу под насловом „СОвиларство,“ које је написао М, Петровић, проф. учит. школе у Сомбору. За питомца стипендиске закладе Хрвастивора Шиемана, ради слушања виших педагошких наука, избран је Ђорђе М. Бугарски, учитељ и богослов из Сенте. — Ш. Л

Подлегање туђем упливу. — Да би наша читаоци видели, како су рђаве последице од додира са страном немачком културом, коме су (додиру) подложна наша браћа у Аустро-Угарској, то доносимо овде једну белешку, чоја се односи на Орбе у

Вршцу. У своме 836. броју вршачки лист „Српство“ јавља ово: „Превртајући запи| снике, у којима се може видети, чија су | деца похађала српске школе, а чија нису, и до којег су разреда похађали — увери-

ли смо се, да многи, којима је српство сваки час па језику, нису на делу такви Срби, као што би требали да, су, јер своју децу, и ону за коју се старају, или нису никако ни слади у српске школе, или су их већ из трећег разреда извадили, па послали у немачке школе, или у клостер и инштитут. Имена за сад нећемо да наведемо, али је жалосно да баш они, који би требали осталим добрим примером да светле, ти баш или никако не послаше своју децу у српске школе. или су их још пре времепа из истих извадили. Тај факт свакако сведочи, да су се дотични родитељи и старатељи огрешили о српетво. а ово неколико искрених речи диктирао нам је бол за нашим подмлатком, у којег ми полажемо сву налу пашу на лешпу и ејајнију будућност. Нека би се те речи тако пекрено примиле,

као што су искрено и изговорене.“ Да, Бог

| да ==велимо и ми. —

| Педесетогодишњица свеучилишта у Цириху. — Светковина је та била 2. и 3. Августа. То севеучилиште издржава о свом трошку циришки кантон, држава са 500-000 душа, којој су становници већином земљорадници, који у зноју лица свој хлеб заслужују. Ипак одржав! тај народ ево већ 50 година школску систему, која се простире од осн. школе до свеучилишта, и ма како се иначе трле различите партије у држави, ипак су све сложне у томе, да се та школска система има и даље да очува, Та чињеница била је најлепши моменат педесетотодишње прославе. — Ш, Л. Гром ударио у школу. — Као што јавља „Школски лист,“ у неком Француском ' селу ударно је недавно гром у школу, и запалио ју. Гром је 42 детета или оборио на земљу, или укочио. Са надчовечанским напрезањем изнео је учитељ дете по дете | из запаљене куће, и спасао је све, али сво његово покућанство постало је пљен | пламена. —