Učitelj
И
сталнији у свомраду“. Па одма после те исте тачке ево шта кажете: „Још знајте, да се сваки учитељ лошим местом може поправити (!!) у много које чему. Ту ће прво м прво осигурати своје материјално стање трошећи маље но у другом месту“ и тд. итд. 0! сирома Аристид, Анкетил, Окипион и др. нису знали да прво се треба осигурати материјално, па онда радити
на општем добру. Хоћете ли да и ја.
кажем оно ваше: „запсфа . 5 Не, нећу. Ја ћу да нажем : није ли то, господине, просто на просто: али брашна г — Брашна нема. — —
Знате шта 9 Да вам испричам нешто врло интересантно: ја сам имао 60лест да са много речи мало кажем);
да непрестано говорим — само нек се говори — јер мишљах да је то обра- , зовање — па знате ко ми је био ле-
вар — Господин М. Ђ. Милићевић, бив. секретар мин. просвете. Да би и вас и многе друге уверио, ја ћу вам изнети рецепт, ког ми је он дао. Ево тога рецепта. После опажене моје слабости рече ми:
„Јесте ли читали историју општу 9“ — Јесам.
Јесте ли читали Ликургов начин васпитања '“ — Јесам.
„Јесте ли разумели да је Ликурго тражио да се што мање говори ; а што више ради“ — Јесам.
„Покорите се његовом закону неће вам шкодити“.
Велите ли збиља ' — „Да“! — Послушаћу вас. — И — суд о себи не могу изрицати.
Је л те, да је ваљан рецепт! Баш му хвала. Али ја нисам себичан, ја га износим да се сваки њим користи, коме тај лек треба.
Не чудите се, господине, што, се ја један пигмеј усуђујем ово износитт, „замста, да се нисам осећао дужан, мен би најмилије било не рећи ни
речи.“ ")
Ево, господине, те светлости, коју придадох да се ваш „Сибир“ боље расветли; ово те светлости, али на велику жалост, ова Бао да је мађионичка, јер сен која се одби од валпег „Учитељског Сибира“ не изгледа ни налик оној, коју би ви хтели да добијете.
Не мислите, господине, да ја ово написах из каквих личних зађевица. Не! Та ви најбоље знате да се лично и не познајемо. Ну што нам треба лично познанство, кад дела сликају човека ") Погледајте нечији рад, знаћете с ким имате посла, а знамо и то, да нема горег зла до: кад човек неће своје мане да исправља. Овако каже уважени г. С. Д. Поповић. Не љутите
| се на мене, што позивам г. Отеву, знај-
те да је он и мени био учитељ бар три дана; и од њега сам се много које чему научио.
Надајући се да ћемо се споразумети, свагда на услузи
- БЕеши.
1) Види „Џона Дрепера историју умпог развића « упреводу М. Рак. [. стр. УП.
2) Читај »Невен« 1882 год. бр. 9. стр 96. «Чика Јовина, пошта.»