Učitelj

униште, онда би требало да порасту нови. Психологија испитује Функције нервне системе и њенога центра, мозга, и казује постанак и развитак онога што ми зовемо психичке и духовне радње, онако, како се то представља, да у истини бива, а не онако, како би се нама чинило да је „боље“. Филологија не вели: овако и овако треба да се развија језик, но изналази све мене које су се вршиле и које се врше у њему, и одатле изводи законе како се језици људски развијају. Етука данас изналази законе, по којима се морал људски развија, и све силе, које су утицале да се морални одношаји међу људима развију и морал увећа, а не поставља никакав метафизички принцип, по коме „треба“ да се развија и одржава морал људски. (0циологије улави у велики агрегат од организама и опет испитује и истражује силе, које терају јединице социјалне у целину, и законе, по којима се та целина множи, како се тај нов организам од организама развија, и одржава, силе и законе, по којима тај нов организам постоји и живи, а не износи вештачки калуп и „системе“, по којима он „треба, да се развија. Економија — и ако данас, колико ми је познато, не чини, или не чини довољно, требало би да чини, да — пстражује сталне законе, како се креће економски развитак човечански у истини, а да се не губи око уређивања данашњих по готову ситничарских система, како да се оне „удесе“ и крећу по нашој жељи. И тако даље. И по томе мишљењу нема веће карактеристике за науку но што је ова: да она тражи законе ч истине у триро-

1236

ди онаке каке су, ч тзноси иу без 0бзира на то жбће ли нам се оне дошасти или не, и фжоће ли оне бити за нас неко „добро“ или „зло“. То је царство истина, које се задовољава с оним онако, како је. Оно је друго царство пустих жеља и слободне маште човекове, која се може не задовољити пи Наука се бави испитивањем и истраживањем истана, које вреде за сва времена и све људе; жеље се баве субјектввним осећајима, испољавањем и задовољавањем њиним. У науци се нико више не свађа да је 2 па = +, да је сваки троугао половина његовога четвороугла, да се привлачење врши у правој сразмери масе појединих тела и обрнутој сразмери квадрата остајања њеног, да површину земљину мењају вода, ваздух и топлота, да срце тера крв на све стране у телу и да се крв троши кад мозак мисли, да је жутица растурени жуч по телу (а не одвојена на јетру у канал за варење хране), да су се облици језични за време развили из облика за простор, да је људе у заједницу натерао нагон за одржање, да се промет материје и у телу и у друштву врши у најкраћој линији, и т. д. А царство жеља и нагађања је неизмерно и неограничено, и сваки субјект са сваким другим субјектом може се не слагати и свађати о суштини и вредности својих творевина. Наука нагађа само онде, где не зна истину; па и ту стави, с пуно вероватности, поставку, и зове је скромно типотеза, док се год не потврди и потпуно не докаже. Царство жеља и фантазије је без краја и граница, без сталности, без конзеквентности; оно нити шта сумња и поставља,

с ЧИМ.