Učitelj

у

страни има да групише те предмете по Сли-

чности њиној или по разноликости коју |

опажа на њима. Нешто ће назвати „сандуци“, нешто „бурићи, нешто џакови и „бале“, нешто „колица“, нешто „лађе“ и „чамци“ итд, иако има више и веома неједнаких ових поједипих предмета које оно ставља у ове групе под ове називе. А кад би било одраслије. оно би можда почело делати на „реб) « и срества, којима се она преноси, на „сировине“ и „прерађевине“ или „Фабрикате“, на ону „што долази ин на ону што излази, и тако даље. На кратко, ту се изводе појмови о сличности и разноликости међу стварима.

Долази нам она друга група. Оно што бива рекосмо да чини другу групу посматрања његових Оно види окретање точкова и долазак лађа, престанак окретања, точкова,. и стајање лађино, трчање људи, једних с поља с обале на лађу, других слађе на обалу, истоваривање једнога а товарење Другога еспапа, пословање лојединих људи око лађе, на станици и свуда око нас. И у једноме моменту опо може опазити више и веома млого радња, које не стоје међу собом ни у каквој свези, већ је потпуно свака за себе, нпр. разговор људи, долазак друге лађе, плакање детета једнога на, 0бали, претур сандука с колица и скок једне рибе из воде. Ове те радње не стоје ни у каквој вези једна с другом, и могу се вршити у једно исто време, или једна за другом, кад која оће, Дух има просто да, их прима и, можда, да изналази каке сличности или разноликости као год и код предмета. Једне ће уврстити у „идење“, друге у „долажење“, треће у „говорење“, четврте у „падање“, пете у „дизање“ и тако даље.

Али дете је видело, да док лађа није дошла, сав је свет био миран, и тек гдекоји човек промицао идући својим послом. А чим је лађа дошла опажа оволики покрет и немир. Даље видело је, да док су се точкови на лађи окретали лађа је ишла а чим су они престали да се окрећу лађа је стала, Кад би даље оно ушло у лађу па загледало у машинерију њену, кад она ради, оно би опет видело, да су и точкови

стали за то, што је престала да. ради она машљанерија, која их је окретали. А кад доцније поодрасте, оно ће видети, да јеи „машинерија престала да ради за то, што је отвлоњена пара као сила, која је до сад окретала. Временом ће пак сазнати и 0с0бкне воде и паре, и видиће да је и вода прешла у то друго стање агрегатно и добила ту силу од ватре, топлотом, да тим одма или у исто време сазнаће, да и ватре не може бити без материјала за горење и кемпскога једињења с кисеоником ваздушним. Још ће сазнати, да и ово једињење бива по неком кемћском сроству и да је и оно једна врста покретања, које карактерише еву природу и све појаве у њој, и које су за нас ипрвии последњи узрок свима појавама.

У овом последњем примеру имамо читађ низ појава, који стоје један с другим у свези и морају да иду овим редом. Видимо првобитио покретање, које се огледа, у кемпском сроству. Видимо развијање топлоте и претварање воде у пару. Видимо напон паре и окретање машине услед тога. Видимо кретање лађе услед окретања машине њене и застој њен с престанком машининим. Видимо толике радње људске, које су настале услед доласка њенога. Видимо најпосле толике свршене послове, који су свршени с тога, што су се пре тога вршили

онолики покрети људски. Или простије да се изразимо овако: Ове оволике радње су посвршаване с тога, што су се вршили они покрети људски; људи су се кргтали за то што је лађа дошла; лађа је ишла, што се машина окретала, а стала што је и она стала; машина се окретала за то, што је на то терао напон паре водене; вода се претварала у пару стога, што је згрејана ватром; ватра је горела за то, што су се вршили кемћски процеси по сроству елемената кемћских ; елементи кемћески су се јединили с тога што је то у природи, у суштини и особини њиној, и тако даље.

И овде видимо нешто врло важно. Видимо ред појава које једна од друге зависе м морају да иду једна за другом овим редом. Оне једна другу условљавају и про-