Učitelj

још и на то, да тежи предмети, као рачун, српеки језик и т. д., дођуу прве часове пре и после подне, кад су деца свежа, прибрана и одморна, и

онда је постигнуто све на што се има |

пазити при склапању наставног плана, и распореда. Но при склапању самога, распореда ваља строго пазити на то, да један исти наставни предмет никад не дође два часа једно за другим.

Исто тако ваља се озбиљно обзирати и на то, да никад два предмета из из којих ваља што писати, или два часа краснописа и цртања не дођу узастопце. Опасности које могу произаћи за млади дечији организам, а готово и за свакога у опште, од дуготрајног седења при писању, готово су довољно познате тако, да овде неће требати никаквих мотива у одбрану наведеног захтева. И сам наставник не сме изгубити из вида, да успех његовога рада потпуно зависи од тога, да ли он ради са свежим и одморним, или са уморним ученицима. Концентрацијом пажљивости на један предмет, мозак се иосле дугог и једностраног напрезања умори и снага ехватања (памћења) малакше, а тако исто и групе мишића, које су при писању у послу, нису у стању да издрже велико идуготрајно напрезање. Међу тим, као што је већ више мање познато, и за саме очи врло је шкодљиво дуготрајно напрезање при писању. Једном речју, тражење, да часови писања, и у опште часови једног истог предмета, не дођу једно ва другим, има свога јаког основа, и при склапању распореда треба само

мало пажње, па да се овај важан хитијенски захтев испуни.

Кад је овде већ реч о писању, онда неће бити неумесно и на одмет, да

учиним једну примедбу о средствима, за писање у млађим разредима. Црне камене таблице и писаљке (легиштери) због своје привидне трајашности и јевтиаоће, стекле су у школи тако „право грађанства“, да се једва ко сме усудити да их куди. Ца ипак желети би било, да се оне из школе избаце, само ако би икако могуће било. Шрте које деца на таблици повлаче, тако су бледе да се покад што тешко виде. О тога није ни мало реткост видети децу, како,

трудећи се да што брижљивије и јасније напишу црте (или слова) на таблици, сагибају се све више на ниже, и очи примичу таблици, што је шкодљиво не само очима, него и целом телу. Ово нарочито бива тада, кад је таблида, као што је врло често елучај, масна или влажна. Овоме злу може се у неколико доскочити само тиме. ако би учитељ брижљиво мотрио, да таблице

увек буду чисте, да не буду масне и сувише влажне, да деца не бришу таблице прстима, вао што обично бива, већ сунђером, и да сунђер никад не буде влажан. — Дакле као што се види употреба црне таблице и писаљке веома је незгодна. Нема сумње да би то била.

велива срећа за децу а велики изналазаћ у наставним средствима, кад би се за

почетнике могао изнаћи и употребити какав други материјал за писање, а не црна таблица и писаљка. Но свакојако ваља се надати, да ће се напретком и развитком педагогике и изналаском

нових научених средстава моћи увести многе поправке у досадашњем начину

школовања, што ће школској омладини, бити од веома велике користи. Тада ће се, нема сумње, за мање времена моћи више урадити, него што је то до сада бивало, па ће се, нарочито у на-