Učitelj

МР И НН

62

више добила. Велика већина масе наше свршава, своје образовање основном школом. Зашто јој не отворити бар та једна врата више за самообразовање њеног А цела ствар стаје одвећ мало. Само слова и мало навике, и готов посао. И онај, који не зна стране језике, а тражи нешто да чита чега нема на срискоме, нека га тражи на хрватскоме....

Ето таке су нам се мисли изазвале кад смо примили ово делце што вам га је хрвалски педагошки збор послао. И нека би овака слања учестала и с једне и с друге стране што више, па је већ тиме ова заједница увећана и расте све више и више! Само интересовања за опште народне ствари, па ће оно само онако немо и мукло водити оној заједници, коју желе оба братска племена. И овака културна зближења, и једино могу паралисати оне политичке задевице и лудости и с једне н с друге страве ...

Спенсерово је дело ово преведено на све јевропске језике. Спенсер је данас један великан првога реда. Он је и као Философ и као природњак једна ретка, појава у образованога, света. Философ, који је ујединио све противнике школе п тражио чисто истине, највеће и најкрупније истине у природи, без обзира на допадање и недопадање наше; природњак најдубљи и најсвестранији, који је чуда починио по најкомпликовавијим дисциплинама, као Биологији, Психологији, Социологији итд. ето то је Херберт Спенсер, коме је ово делце „О васпитању“ понајмање од свих што их је он написао (по разним гранама научним. ћелећи да изради Етику као науку и да је истргне из руку метафизичких и теолошких, он је морао да изради пре тога Социологију; и ту су две велике свеске. Хтејући да изради Социологију као науку, он је морао да изради Психологију;и ту су две велике књиге. Хтејући да изради Песихологију као науку, он је морао да изради Биологију; и ту су две велике књиге. Хтејући да изради Бпологију, коју су дотле само Бакон и Огист Конт спомињали, он је морао пре тога да пронађе све оне

У Београду, 27. Јануара 1884.

силе у природи, које се ресултирају те образују живот; место тога су његови „Основи Философије,“ једна књига. Сем ових славних радова његове сиптетичке Философије има још пуно и других ситнијих. И свуда је Спенсер изишао као реформатор, да не речемо засновалац ових дисциплина. Чега се год дохватио, све је луно темељитости и оригиналности научне. А излагање је како се може генетичније и јасније замиелити. Човек мисли да чита какви роман онда, кад је усред најозбиљнијих и најзаплетенијих проблема, научних.

По томе свака критика о овоме делу била би ситничарски посао. Чути шта, вели један таки философ и о васпитању, ето то је све што нам се чини да је на месту ла озбиљна, критика препоручи. Сваки је његов навод основан на иљаду чињеница у природи, и они се не даду тако лако побати. И онај који чита ово дедо, то добро треба, да има на уму.

И на наш језик превођене су поједине партије овога дела, али цело на жалост још нигде није изишло. Први чланак „Које је знање највредније“ превео је још пок. М. Ђурић и штампао је у „Младој Србадији.“ Други је штампан у Прос. Гласнику“ за 1882, а трећи у „Учитељу“ за исту годину. Последњи део о телесном васпитању чинн нам се да још није преведен нигде. За нашу педагошку литературу одиста. је штета велика што ово дело нема у делини.

Но оно што нема на српском, ево има на. хрватском . И онима, који пе могу читати Спенсера, у оригиналу или на другом ком живом језику, и онима, који нису у стању да прочитају остала красна Спенсерова дела, препоручујемо најсрдачније, ла бар прочитају ово његово делце о васпитању. Читалац ће наћи пуно новина, за,

себе па ма шта он био. Био родитељ био учитељ, био мислилац у опште, њему ће ово дело добро доћи. Спенсер и овде излази као оригиналиста и реформатор, Његово је ово мало делце и спремило земљиште великоме и изврсноме делу Беновом „Васпитање као наука,“ најбољему ове врсте данас у овој струци.

ј МиодрагОВИЋ.

| 4 5